Želite dron? Ovo su pravila

Želite dron? Ovo su pravila

Autor :  jan 10, 2017

Svaki građanin slobodno može da kupi bespilotnu letelicu, međutim njena upotreba je u nadležnosti Direktorata civilnog vazduhoplovstva, što praktično znači da dronovi mogu da se koriste, samo ako se to radi saglasno važećim propisima.

Za legalno upravljanje dronom, potreban je položen teorijski ispit, koji se bazira na odgovornosti korisnika i Pravilniku o bespilotnim vazduhoplovima, a kada se ispit položi - dobija se potvrda o osposobljenosti za upravljanje dronom.

Više od stotinu ljudi u Srbiji dobilo je potvrdu o osposobljenosti za upravljanje bespilotnim letelicama- dronovima, a do sada je evidentirano između 100 i 200 tih letelica, od kojih se veliki broj njih koristi u privredne svrhe, potvrdio je za RTS, član tima Direktorata civilnog vazduhoplovstva za bespilotne letelice Bojan Cvetičanin.

Tokom prošle godine bilo više od 1.000 zahteva za alokaciju vazdušnog prostora, a odobravanje bilo kakvog snimanja iz vazduha u isključivoj je nadležnosti Ministarstva odbrane, od koga se mora tražiti saglasnost kada god postoji želja za snimanjem iz vazdušnog prostora.

Prema važećem Pravilniku, potreban rok za alokaciju vazdušnog prostora između pet i deset dana, tako da let treba planirati, jer nije moguće dobiti dozvolu za let i alocirani vazdušni prostor istog dana, te da su procedure jedan od problema u radu s kojim se Direktorat susreće, kao i da se radi na smanjenju rokova.

Takođe, potrebno je razgraničiti dronove, u zavisnosti od načina, svrhe, za koju se koriste, pa tako postoje mali bespilotni vazduhoplovi do 20 kg, koji se koriste isključivo za sport, rekreaciju i razonodu, bez komercijalne delatnosti, a da se ostali bespilotni vazduhoplovi primenjuju u neke privredne svrhe, odnosno za finansijsku naknadu se vrši neki rad.

Za neovlašćeno ili neprijavljeno upravljanje dronom kazne

Tehničke karakteristike dronova omogućuju velike visine leta i veliku udaljenost od operatera, navodi Bojan Cvetičanin, ali dodaje da je Pravilnikom predviđeno da prostor odobren za korišćenje iznosi 500 metara u prečniku od operatera na zemlji, a da je maksimalna predviđena visina leta drona 100 metara.

Prema njegovim rečima, kazne za neovlašćeno ili neprijavljeno upravljanje dronom postoje, definisane su, i to je prekršajna odgovornost, dok, ukoliko se nesavesnim upravljanjem izazove još neka posledica, poput povrede ili smrti, onda je operater predmet i krivičnog zakona.

- Kada se dron želi koristiti, podnosi se zahtev Direktoratu civilnog vazduhoplovstva za letenje, izdaje se rešenje u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima kojim se odobrava korišćenje i suština je da nam se kaže gde se planira da se 'digne' dron, na koji način, a sledeće, kada se dobije odobrenje Direktorata, kod Kontrole letenja Srbije i Crne gore (SMATSA), traži se alokacija vazdušnog prostora za let, kaže član tima Direktorata civilnog vazduhoplovstva za bespilotne letelice Bojan Cvetičanin

Cilj procedure je da se svi korisnici vazdušnog prostora upoznaju sa aktivnostima ostalih, kao i da je po Pravilniku, operater drona na zemlji dužan da uvek bude dostupan službi kontrole letenja, odnosno da mu je uključen mobilni telefon.

- Na primer, neko ko će leteti malim sportskim avionom, da može da ima informaciju da će tu i tu, na toj i toj visini imati bespilotni vazduhoplov tada i tada, pa će saglasno tome ili modifikovati svoj let, ili će se javiti kontroli leta, ali potrebno je da svi znaju za sve“, objasnio je Cvetičanin.

Sve što je rađeno u Pravilniku o bespilotnim vazduhoplovima, kaže Cvetičanin, urađeno je tako da se uzmu u obzir rizici koji se javljaju, moguće opasnosti, najgori scenariji i da je bitan aspekt zaštita vazdušnog saobraćaja, pošto, kako ocenjuje, dronovi brzo napreduju, ima ih koji lete brže od 100 kilometara na sat, teži od 20 kilograma, imaju male mlazne motore ili slično i veoma visoke performanse.

Legalnih korisnika 99 odsto

Cvetičanin kaže i da većina vlasnika registrovanih dronova ne samo da traže alokaciju vazdušnog prostora, nego su prošli kroz kompletan proces odobravanja, upisali dron u evidenciju, platili osiguranje, njihova namera nije da na nelegalan način koriste svoj vazduhoplov, nego da ga koriste u legalnim okvirima.

- Prema našim saznanjima, 99 odsto su legalni korisnici, što je nama značajno, naglašava Cvetičanin.

Međutim, podvlači, svakako da postoje građani koji na nesavestan način i protivno zakonu koriste svoj bespilotni vazduhoplov, što ističe da predstavlja bezbednosni rizik, kako za vazdušni saobraćaj, tako i za građane na zemlji.

Cvetičanin kaže da se i dalje na evropskom nivou radi na izradi ujednačenog propisa koji bi svim državama uskladio pristup toj materiji i da se i dalje vodi debata gde je granica između igračke i bespilotnog vazduhoplova.

- Pravilnik nije predviđen da traje 100 godina, nijedan propis ne traje toliko dugo. Ovde su stvari jako dinamične, menjaju se, tehnologija i tehnika idu napred, standardi se menjaju, tehničke mogućnosti, performanse rastu. Ovo je nova oblast i trenutno imamo procvat korišćenja, zaključio je Cvetičanin.

Izvor: RTS

Grad Vršac i Evršac Group doo zajedno sprovode projekat "Centar za javno informisanje građana – interes građanskog društva"
  1. Najnovije
  2. Najčitanije

Pretraga članaka pomoću kalendara

« Mart 2017 »
Pon Uto Sre Čet Pet Sub Ned
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31