Strašan život porodice Ilić iz Šušare u zarđaloj olupini broda (VIDEO)

Strašan život porodice Ilić iz Šušare u zarđaloj olupini broda (VIDEO)

Autor :  blic.rs okt 19, 2017

Današnji dnevni list Blic i "Blic fondacija" prenose javnosti priču o strašnom životu porodice Ilić u zarđaloj olupini broda selu Šušara kod Vršca.

Nije nama mnogo teško, navikli smo. Jedino imamo problem kad se smrači a neko od nas dece mora da izađe napolje jer nemamo ni kupatilo. 

Mama ili tata tada idu sa nama jer moramo u šumu, a noću se iz nje čuju šakali, kažu deca Ilića i pokazuju nam 200 metara udaljen šumarak.

Foto: P. Dedijer / RAS SrbijaSedmočlana porodica Ilić živi u olupini broda

Živeti na brodu, imati pred sobom nepregledno travnato more, gomilu ovaca i kudrave pse koji zvoncem najavljuju svoje prisustvo, zvuči kao bajka. No, život sedmočlane porodice Ilić daleko je od ruralne idile. Zarđala olupina panonskog brodića, ko zna kad usidrena u selo Šušara kod Vršca, jedini im je krov nad glavom - bez struje, vode, toaleta. Poljana nije njihova, kao ni ovce, a skoro sve što su deca ikada posedovala već je nekom pripadalo.

Foto: P. Dedijer / RAS SrbijaUroš se malo umorio dok je pomagao ocu da iseku ovo malo drva. Na njima će njegova majka skuvati ručak

Aleksandar (17) je sedmi razred, Ivana (13) peti, Uroš (10) četvrti, Ivan (7) prvi, a tu je i Jovan (4), koji, kako kaže, ostaje da čuva mamu Gordanu (43) i tatu Stevu (47) dok su ostali u školi. Svi su se smestili u dve prostorije.

Foto: RAS Srbija

- Imamo šporet, malo je pocepan, ovde je sto, ostava, tu spavaju mama, tata i Joca - pokazuje nam Uroš kuhinjicu čiji se zidovi bukvalno ljušte. U obijenom loncu krčka se malo retke supe, a po toplom jesenjem danu unutra je vrelo čak i mačetu Tigru, te on nezadovoljno frkće iz Ivanovih ruku.

Roj muva preseca ovu tužnu sliku, dok Uroš nastavlja kratku turu.

Foto: P. Dedijer / RAS SrbijaIvan bi voleo da postane fudbaler i zato mnogo trči za loptom, kaže njegova mama Goca

- Na velikom krevetu spavamo sestra, brat i ja, a Aca na dušeku, na podu - upire on prstom u čistu i nebrojeno puta ušivenu posteljinu koja ne uspeva da sakrije starost ležaja. Ivana je već velika da bi spavala sa braćom, svi se slažu.

No, deca su naučila da sve dele i u brodskoj olupini i u trošnoj zgradi u Banatskoj Subotici, gde su živeli do pre dva meseca. Ivanu su u školi dali tri keksa i on je u džepu od jakne sva tri doneo kući. Pružio je Joci jedan, zamislio se, pa mu dao još jedan, koje malac nije gricnuo, već počeo da ih liže - da mu duže traju.

Foto: P. Dedijer / RAS SrbijaIvana se najviše obraduje kada joj majka kupi šnalu za kosu

Kako je moguće da iko uči u ovakvim uslovima? A ovu decu baš svi nastavnici hvale.

- Aca ide u školu čak i kad je bolestan jer se plaši da ne zaostane sa domaćim. Učimo svi zajedno dok nas ne uhvati mrak. Na brodu je jedino svetlo lampa na solarno punjenje, a ne vredi nam mnogo kad je dan oblačan, pa ne volimo da radimo uz nju - kaže Ivana.

Njihovi roditelji mnogo se trude da im olakšaju školske dane, ali starija deca već zaostaju jer se u prvom selu u kom su živeli nastava odvijala samo na rumunskom. Išli su redovno, radili iz petnih žila, ali zbog jezičke barijere morali su da pauziraju nekoliko godina.

Foto: P. Dedijer / RAS SrbijaAleksandar se mnogo trudi u školi jer mu je jako teško što je sa 17 godina tek u sedmom razredu

U skromnim i dobrodušnim Ilićima odavno je sazrela svest da neka deca imaju više, druga manje. No, o tome govore bez zavisti, bez srdžbe. Čak su zavoleli i tu zarđalu barku, čije tiho samovanje prekida šutiranje lopte i povremeno negodovanje ovaca.

- Ovo smo sve mi očistili. Bilo je mnogo prljavo jer tu su godinama svraćali samo čobani da se odmore. Ali mi smo sve sredili - čavrljaju deca i prstićima upiru u korito u kome se peru i oni i veš, u ručna kolica i u kofe u kojima dopremaju vodu iz susednog dvorišta, u gomile stare odeće i knjiga koje su nasledili, kopirali, kupili od teško ušteđenog novca.

Foto: P. Dedijer / RAS SrbijaIvanu su u školi dali tri keksa i on je u džepu od jakne sva tri doneo kući. Pružio je Joci jedan, zamislio se, pa mu dao još jedan, koje malac nije gricnuo, već počeo da ih liže - da mu duže traju

- Došli smo ovde pre skoro dva meseca. U Banatskoj Subotici smo živeli u zadružnoj zgradi, isto bez struje i vode. Nevreme je jednom obrušilo krov, pa je prokišnjavalo. Bojali smo se jačeg vetra koji će zgradu sručiti na nas. Morali smo da idemo odatle. Došli smo u Šušare, gde Stevi živi tetka, da on nađe neki posao. Jedan čovek nam je ponudio brod, a mi smo pomislili “samo da je krov nad glavom i da ne prokišnjava”. Živimo od socijalne pomoći i dva dečja dodatka. Suprug malo nadniči, i to je to. Oboje smo bolešljivi jer se nikada nismo lečili. Ali bogu hvala, deca su zdrava i uredno vakcinisana - kaže Goca.

Kako kaže, nije joj teško da se muči i bori jer zna za koga to čini.

Foto: P. Dedijer / RAS Srbija

- Aca i Ivana idu u Uljmu, u sedam im kreće autobus odavde, ali polaze u 6.15, pa pešače oko 40 minuta. Ja ustanem u 5.30 da ih pozdravim, spremim im užinu ili dam malo para. Kažem ja sinu “nemam za kiflu”, a on odgovara “nema veze, mama, može i 20 dinara za lizalicu”. Opet su zahvalni, iako i oni i ja znamo da neka deca dobijaju i po 100-200 dinara. Znaju da dele, makar i jednu bombonu. Sinu je drug poklonio svoj stari telefon, pa ga sada svi pomalo nose. Punimo ga kod suseda. Na roditeljski idem biciklom, sa Jocom u korpi, jer škola nije blizu - kaže Goca.

Njene su želje male.

Foto: P. Dedijer / RAS Srbijau olupini nema vode, pa je u bocama donose od komšija

- Kad bi bog dao nama sreće i zdravlja, pa da i moja deca imaju malo kao i sva druga. Dve sobe i frižider, nama bi bilo dosta - sa uzdahom će majka.

Deca su još skromnija.

- Sanjamo samo jednu sobu, da bude za nas, i jedan kompjuter. Njega ćemo svi da delimo - kaže Ivana.

Dnevnik jednog dečaka

Deca vole da gledaju televiziju, ali to mogu samo u gostima. Tamo gde vlada nemaština tužna kreativnost je našla način da se rodi.

- Ovo je moj dnevnik. U njemu je sve pomalo. Nebojša Milovanović jer mi je omiljeni glumac, „Selo gori” omiljena serija. Jednom sam upoznao Nenada Okanovića. Mnogo volim serije - kaže Aca i lista spomenar u kome su lepljivom trakom utaknute pažljivo isečene sličice iz časopisa za najavu programa, dok mi oduševljeno gledamo to delo jednog sedamnaestogodišnjaka koji se stidi pred kamerom, ali ga mnogo zanima šta se dešava oko nje.

Ivana je majci bojažljivo pomenula da uskoro njen razred ide na rekreativnu nastavu, ali odmah dodala da neće da ide jer ceni da je 10.000 dinara stvarno mnogo.

VIDEO PRIČU o porodici Ilić možete pogledati: OVDE

Kako pomoći

Svi ljudi dobre volje koji žele da pomognu mogu da pošalju SMS na humanitarni broj 2552 ili da uplate sredstva na dinarski tekući račun “Blic fondacije”: 2750010221949709 90 ili na devizne račune 10221949724 45 - za uplate u evrima; 10221949711 84 - za uplate u švajcarskim francima i 10221949717 66 - za uplate u dolarima, Societe Generale Srbija, Beograd.

Grad Vršac i Evršac Group doo zajedno sprovode projekat "Centar za javno informisanje građana – interes građanskog društva"
  1. Najnovije
  2. Najčitanije

Pretraga članaka pomoću kalendara

« Novembar 2017 »
Pon Uto Sre Čet Pet Sub Ned
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30