Krajem 18. veka, kada su Turci prešli Dunav i opustošili varoši u Banatu, koji je tada pripadao Ugarskoj, jedino je Vršac ostao nepokoren! Grupa od 75 hrabrih Vrščana, predvođena odvažnim ratarom Jakobom Henemanom, lukavo je obmanula nadmoćnijeg neprijatelja i tako sačuvala svoju varoš i imovinu od sigurne propasti. Zahvaljujući tome Vršac je kasnije proglašen slobodnim kraljevskim gradom, a Henemanu je dodeljeno plemstvo.

Osmanlije su u rusko-turskom ratu, u kom su Ugri bili saveznici Rusa, svuda sejali strah svirepim ubistvima i pljačkama. Car Josif Drugi se zato 1788. sa ugarskom vojskom povukao u Temišvar i ostavio Banat da bude plen Paganima, koji su nadirali iz pravca Oršave. Po njegovom nalogu, i uplašeno stanovništvo je prebeglo u severnije krajeve, dok je vojska tokom povlačenja mnoga mesta sama popalila i porušila magacine, kako neprijatelj ne bi imao koristi od njih.

I Vršac, koji je u to vreme bio podeljen na srpski i nemački deo, trebalo je da bude prepušten toj sudbini. Pošto se carska vojska već bila povukla, meštani i upravitelji odbegoše u Detu, Čakovo, Temišvar, Arad, Zrenjanin i Petrovaradin. Jer, Osmanlije su im bile pred vratima - spalile su i razorile selo Keveriš, pola sata udaljeno od njih. Jedino je Henemanova grupa odbila naređenje da napusti varoš, rešena da pokuša da se suprotstavi nadmoćnijoj turskoj vojsci i tako spase svoj imetak.

- Da bi neprijatelj pomislio da je u Vršcu ulogorena poveća carska vojska, oni na brzinu opkopaše mesto, postaviše uniformisane stražare na rubove varoši, po ulicama naložiše vatre, a bubnjevima i drugim spravama dizaše užasnu larmu. Time su toliko zastrašili nadmoćniju tursku hordu, koja je imala između 700 i 800 ljudi, da se ovi ne usudiše da ih napadnu, već se, obmanuti, povukoše u Alibunar - priča nam Tamaš Fodor iz Udruženja ljubitelja starina “Feliks Mileker”.

Jakob Heneman predvodio grupu od 74 hrabrih Vrščana

Turci nisu gubili Vršac iz vida, dok su pustošili ostala ugarska mesta, ali nikako nisu nalazili pravu priliku da ga napadnu. Jer, Heneman, kom je tada bilo 44 godine, često je sam krstario na konju oko Vršca, sve do Straže, kako bi saznao njihovo kretanje i predupredio napad.

- Kad je car saznao za podvig Vrščana, poslao je u te krajeve više konjičkih jedinica, koje su im, braneći okolinu varoši, pomogle u odbrani od turske najezde - dodaje Fodor.

Međutim, osvajači se povukoše sa ove teritorije već početkom oktobra iste godine, pošto su razorili 147 mesta u Banatu i pljačkom mnoge imućne ljude doveli do prosjačkog štapa. Zbog dugotrajne jesenje kiše, koja je izlokala drumove u čitavoj južnoj Ugarskoj, ali i zbog njima nepoznatih bolesti, koje zavladaše, vratiše se s druge strane Dunava, zadržavši samo Novu Palanku i Pančevo. Vršac, tako, osta nepokoren, pa je kao takav bio kao oaza usred pustinje.

Za zasluge, 75 branilaca Vršca, među kojima su bili i gradonačelnik Mihail Korman i nekoliko opštinara, doživotno je oslobođeno glavarine, a istaknuti pojedinci okićeni su medaljama. Jedino je Jakobu Henemanu dodeljena titula plemića, ali mu ta čast nije data za života.

- Heneman je preminuo 16. novembra 1792, a šest dana kasnije, Franja Prvi, koji je nasledio Josifa Drugog, podario je njegovoj udovici Varvari i deci Jovanu, Samuilu, Leopoldu i Katarini ugarsko plemstvo. Dobili su i 80 lanaca zemlje na uživanje, uz neznatnu zakupninu - ističe sagovornik “Vojvođanskih priča”.

Grb porodice Heneman

Najstarijeg sina Jovana, koji je takođe bio među braniocima Vršca, dve godine kasnije, na svečanoj ceremoniji, kralj je okitio velikom zlatnom medaljom, uz dozvolu da je i ubuduće nosi najstariji muški potomak Henemanovih, kao svedočanstvo o hrabrosti i požrtvovanju, koje su Jakob i družina iskazali u borbi za očuvanje svog grada. To što nisu bili vojnici, već obični građani, taj podvig čini još većim.

I RUMUNI PUSTOŠILI SELA

NISU se Vrščani branili samo od Turaka, već su u isto vreme morali da motre i na Rumune iz susednih sela, pre svega Markovca, Lacunaša i Varadije. Iz ljubomore što je vršačka okolina brzo napredovala, njih tristotinak je pod vođstvom sveštenika Damaskina Brenke pljačkala i ubijala stanovnike vršačkih sela, koja su uglavnom bila naseljena nemačkim življem.

Izvor: novosti.rs