Vršačke ćuprije kojih više nema

Vršačke ćuprije kojih više nema

Autor :  Jelena J. Baljak, novosti.rs sep 01, 2018

Nekada se u Gradski park u Vršcu ulazilo preko mosta. Ne velikog i ne znam kako upadljivog, već malog, romantičnog, s belom i svedenom kovanom ogradom. Nije se izdizao visoko iznad Jovanovog potoka, već je bio u ravni sa stazom. Na njemu se susretalo i uz žubor plitkog vodotoka su se vodili abrovi.

Ove male ćuprije nema već tri decenije, otkako je Jovanov potok “zatvoren”, odnosno pretvoren u betonske cevi. Istu sudbinu je tih osamdesetih godina prošlog veka imalo još pet mostića. Novo urbanističko rešenje grada preživeli su samo most na ulazu u Ulicu Mihajla Pupina (bivša Kordunska) i onaj kod autobuskog stajališta “Kod bolnice” na Guduričkom putu.

Stariji Vrščani se sećaju da je ovaj vodotok ulazio u grad Kordunskom ulicom, te da se, prolazeći pored zgrade Gimnazije i Gradskog parka, kod bolnice spuštao ka Malom ritu. Najuređeniji deo korita bio je upravo kraj parka. Sa jedne strane je bila ograda ove zelene oaze, dok je sa druge, do puta, isprva bio ograđen šimširom, a kasnijih godina bedemom. Umesto njega, danas je tu trotoar. Zaboravljen je, baš kao i sve njegove ćuprije.

- Uz most kod parka, koji je bio najlepši, postojao je i jedan neposredno ispred kuće Lota kamenoresca, na uglu Abraševićeve i Vuka Karadžića. Nekoliko koraka dalje bili su mali drveni prelazi, od kojih je jedan vodio do kozmetičkog salona, a drugi premošćavao potok kod današnje Balkanske ulice. Poslednji u nizu bio je most kod bolnice - podseća nas Vrščanin Saša Stojšin.

Dužina tih mostova nije bila veća od nekoliko koraka, dok je širina najvećeg bila tek tolika da se dvoja zaprežna kola mogu mimoići. Jer, ceo Vršac je građen za pešake i fijakere.

- Nisu bili lepi kao mostovi preko potoka Mesić, ali su imali važnu funkciju - dodaje Stojšin.

 

U prilog ovoj tvrdnji ide i činjenica da je u sklopu fasade sada napuštene kuće Lota kamenoresca postavljena statua Jovana Nepomuka, katoličkog sveca koji štiti od poplava. Ne slučajno, jer je ovaj izuzetno važan atmosferski sliv umeo da se izlije i napravi veliku štetu. Zato je i most, koji se nalazio u samoj blizini, dobio ime “Nepomučeni”. Nosio ga je još od 1740. godine, sve dok nije srušen. Usput rečeno, taj most se prvobitno nalazio na samom ulazu u rimokatoličko groblje (otud kamenorezac na tom mestu), koje je šezdesetih godina prošlog veka iseljeno, kako bi se grad urbanistički širio ka bregu. Na njegovom mestu su sagrađeni zgrada Gimnazije i put ka Centru “Milenijum”.

Elem, nedugo pošto je Jovanov potok zacevljen, pokazale su se sve mane tog projekta. Prilikom obilnijih padavina ili otapanja snega sa Vršačkog brega, podzemne betonske cevi ne mogu da sprovedu svu količinu vode, pa dolazi do plavljenja. Tako je i danas. A najviše štete je, čini se, pretrpeo Gradski park, jer je zatvaranjem potoka u nepropusne cevi narušena drenaža zelenih površina, pa su biljke ostale žedne. Zato je i došlo do sušenja određenih stabala...

A mostovi - oni su odavno odslužili svoje.

KAD MESIĆ BUDE UKROĆEN...

Ako izuzmemo srušene i zaboravljene mostove preko Jovanovog potoka, Vršac se, kao jedan od malobrojnih gradova u Srbiji koji nema reku, može podičiti da ima čak 19 mostova. Većina njih, 14, podignuta je preko potoka Mesić, koji bi ove godine konačno trebalo da bude ukroćen. Mada se o njihovoj istoriji malo zna, izvesno je da je većina sagrađena pre više od dva veka. Zub vremena ih je načeo, ali se svi nadaju da bi najavljena rekonstrukcija potoka mogla da znači i obnovu tih ćuprija.

Izvor i foto: novosti.rs, Jelena J. Baljak

Grad Vršac i Evršac Group doo zajedno sprovode projekat "Centar za javno informisanje građana – interes građanskog društva"
  1. Najnovije
  2. Najčitanije

Pretraga članaka pomoću kalendara

« Oktobar 2018 »
Pon Uto Sre Čet Pet Sub Ned
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31