Dvoboji kod Vršačke kule uticali su na tok srpske istorije

Dvoboji kod Vršačke kule uticali su na tok srpske istorije

Autor :  Jelena Jovanović Mar 11, 2016

Kada je u jesen 1926. plahoviti mladi pesnik i urednik uglednog časopisa "Naša krila" Miloš Crnjanski (1893 – 1977) izazvao na dvoboj svetskog pionira ratnog i civilnog vazduhoplovstva i solunskog heroja Tadiju Sondermajera (1892 – 1967), ta vrsta međusobnog okršaja bila je zabranjena na teritoriji Srbije.

Kako bi odbranili povređeni ugled i čast posle svađe oko toga čije avione treba da kupi Nacionalni avio-klub (nemačke ili francuske), dogovorili su se da se tajno suoče u Vojvodini, jer su tamo još važili pojedini austrougarski zakoni, koji nisu izričito zabranjivali ovaj "viteški čin". Doneta je odluka da to bude u Vršcu.

Prema pisanju Radovana Popovića, koji je istraživao burnu piščevu biografiju, Crnjanski, Sondermajer i njihovi sekundanti (svedoci, koji su po pravilniku morali da prisustvuju dvoboju) najpre su postigli dogovor sa sreskim načelnikom da, ako neko u dvoboju bude ubijen, ispadne kao da je stradao u lovu. Zatim su okršaj zakazali za 26. septembar na poljani kod Vršačke kule.

dvoboji 5

Foto: Crnjanski

Crnjanski je u Vršac došao dan ranije i sa svojim sekundantima – pesnikom Dušanom Matićem i pozorišnim rediteljem Brankom Gavelom – odseo u hotelu "Srbija". Posle, kažu, mirno prospavane noći, kao da mu život "ne visi o koncu", pesnik se u zakazano vreme pojavio na bregu, noseći sa sobom dva identična starinska pištolja pravljena baš za dvoboj (jedan za sebe, a drugi za protivnika), koja je obezbedio od porodice Dunđerski.

- Sve je išlo po ritualu. Crnjanski i Sondermajer su stajali okrenuti leđima i onda krenuli brojeći korake. Pesnik je imao pravo prvog pucanja i, naravno, promašio je. Posle kraćeg nišanjenja, Sondermajer je skinuo monokl, podigao pištolj u vazduh i na francuskom rekao "Ja odustajem". Crnjanskog je tek to dovelo do besa. Drao se i tražio od protivnika da puca, ali ovaj to nikako nije hteo, pa su sekundanti, procenivši da je Sondermajer u pravu, odlučili da okončaju ovaj dvoboj – zapisao je Milan Jovanović Stanimirović, koji je posle tog događaja službovao sa Crnjanskim u Berlinu.

Prema trećoj verziji ovog događaja, koju je zapisao pisac Vladimir Bunjac, Sondermajer je tri puta povukao oroz, ali pištolj nije opalio, jer navodno nije znao da barata tim starinskim oružjem, te je zbog toga dvoboj završen bez ranjenika, tj. ubijenog.

dvoboji 3

Foto: Sondermajer

Pravu istinu, izgleda, zna samo Vršačka kula, koja je ostala nemi svedok tog tajnog okršaja, čiji je ishod zasigurno pozitivno uticao na srpsku istoriju. Jer, samo godinu kasnije Sondermajer je postao prvi čovek koji je preleto distancu od 15.000 kilometara (od Pariza do Bombaja) i time zadivio Evropu, a Crnjanski nedugo zatim Srbima ostavio u amanet jedno od najznačajnijih književnih dela – "Seobe".

dvoboji 1

Međutim, postoji još jedan, mnogo važniji megdan, koji se četiri veka ranije odigrao na istom mestu – podno Kule. Zbio se u vreme ustanka banatskih Srba i Rumuna protiv Turaka, koji je davne 1594. pokrenuo vršački vladika Teodor Nestorović. Tada se, inače, srpski narod prvi put podigao protiv osmanlija, pa Vrščani smatraju da je nepravedno što se u našoj istoriji kao Prvi srpski ustanak vodi onaj iz 1804. godine, pod vođstvom Karađorđa.

dvoboji 4

Elem, Arslan-beg, zapovednik Kule, koju je četa hrabrih ustanika pod vođstvom Janka Halabure danima opsedala, izazvao je na dvoboj pomenutog srpskog junaka od megdana, ne sluteći da će u tom duelu bukvalno izgubiti glavu. O Jankovom podvigu naširoko se govorilo, pa se čak i detalj iz te borbe – odrubljena begova glava nabodena na Halaburinu sablju kako se viori iznad Vršačkog zamka – našao na grbu Vršca, koji je ustanovljen početkom 19. veka i važi do danas.

Ovaj megdan je uticao na kranji ishod ustanka, jer je razljutio temišvarskog Hasan-pašu, koji je ubrzo zatim došao u Vršac, razbio ustanike i naterao ih u bekstvo. Halabura je poginuo u bici kod sela Parta, a veći deo stanovništva je sa vladikom potražio spas u Erdelju. Tako je petomesečni pokušaj Banaćana da oteraju osmanlije sa svoje teritorije prošao bez uspeha.

dvoboji 2

- Kao posledica njihove borbe za slobodu, u toku koje su na barjacima nosili lik Svetog Save, mošti ovog sveca su po naredbi ozloglašenog Sinan-paše donešene iz manastira Mileševa i spaljene na Vračaru u Beogradu, kako bi srpskom narodu bio uništen svaki verski i nacionalni zanos – pripoveda Dragutin Petrović, kustos Gradskog muzeja Vršac.

Turskoj svireposti tu nije bio kraj. Oni su na prevaru vladiku Teodora vratili iz Erdelja u Vršac i svirepo ga ubili – živog su ga drali. Njegove posmrtne ostatke su zakopali na nepoznatom mestu, kako se narod ne bi na grobu okupljao.

To, međutim, nije sprečilo Srbe da se na dostojan način oduže svom vladiki. Četiri veka kasnije, 1994. godine, na inicijativu tadašnjeg episkopa Banatskog, vladike Hrizostoma, on je kanonizovan u Svetog Teodora Vršačkog, kog Opština Vršac svakog 29. maja obeležava kao svoju slavu.

Grad Vršac i Evršac Group doo zajedno sprovode projekat "Centar za javno informisanje građana – interes građanskog društva"
  1. Najnovije
  2. Najčitanije

Pretraga članaka pomoću kalendara

« Septembar 2017 »
Pon Uto Sre Čet Pet Sub Ned
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30