Podosta ljudi na ovim našim prostorima zna skoro mitsku priču o kolačima koji su se pre sto i kusur godina odavde svake noći vozom slali za Beč da bi ujutru bili još sveži i posluženi na carskom dvoru. Znatno manje se zna da je te kolače pravila čuvena poslastičarnica “Mogoš” iz Bele Crkve, a još manje da je u ovom mestu na jugu Banata bila izgrađena prva pruga na Balkanu još davne 1856. godine.
- Bela Crkva se zaista može nazvati mestom od hiljadu i jedne priče i mislim da u njima leži možda i veći turistički potencijal od samih belocrkvanskih jezera oko kojih se formira kompletna ponuda i zbog kojih dolazi najviše turista, kaže Milan Belobabić, lokalni turistički vodič i osnivač ekološko turističke organizacije “Aurora” iz Bele Crkve.
Prema njegovim rečima Belu Crkvu i okolinu karakteriše to da su prirodna bogatstva ovog kraja jedinstvena za Vojvodinu i Srbiju, a da se to isto može reći i za kulturno-istorijsko nasleđe.
- Sa jedne strane imamo reke Dunav, Karaš i Neru, Kanal DTD, sedam jezera, Zagajička brda koja izgledaju kao zemlja hobita iz “Gospodara prstenova”, veoma blizu je i Deliblatska peščara… Druga strana Bele Crkve je njena istorija koja je prepuna interesantnih ljudi, zanimljivih događaja i pojava i ukrštenih različitosti naroda koji su je stvarali. Istina je da je dobar deo ostao sačuvan samo u pričama, ali dosta toga još uvek može da se vidi i uz upoznavanje nekih detalja da se bolje doživi, objašnjava Milan Belobabić.
Milan pokušava da osmisli više tura koje će biti zanimljive posetiocima Bele Crkve, u zavisnosti od toga odakle stižu, kog su uzrasta i kakva su im interesovanja…
- Za one koji više vole boravak u prirodi, idealne lokacije su Zagajička brda, zatim Mali Pesak odakle se vidi skoro kompletna Deliblatska peščara, vožnja biciklom do Češkog sela ili šetanje kroz plićake Nere, jedine planinske reke u Vojvodini. Tri reke i kanal DTD su u krugu od desetak kilometara, a vrlo blizu je i najlepši Nacionalni park Rumunije, “Kanjon Nere”, do kojeg se odavde takođe može stići i biciklom. Odmah preko rumunske granice koja je na deset kilometara su i srpska sela koja su ostala u Rumuniji: Sokolovac, Leskovica, Zlatica… kao i tri srednjevekovna srpska manastira – Kusić, Zlatica i Bazijaš za koji se veruje da ga je osnovao Sveti Sava ili njegovi monasi, nabraja Milan Belobabić samo deo onoga što ovaj kraj nudi.
Bela Crkva je poznata i po ruskom nasleđu jer je nakon Oktobarske revolucije u Rusiji u ovo banatsko mesto stiglo oko dve hiljade Rusa – kompletni kadetetski korpusi sa oficirima, predavačima i njihovim porodicama.
- Oni su ovde osnovali školu za kadete, ali postojala je i ženska škola i ostaci tog objekta još postoje, dok je porodica Kasteljanov (naslednici ruskih oficira) osnovala i neku vrstu muzeja gde se i danas čuvaju fotografije, dokumentacija i razni predmeti koji su vezani za nekadašnju rusku kadetsku školu. Sve to posetioci Bele Crkve mogu da vide i od Kasteljanovih da čuju još bezbroj zanimljivih priča iz tog vremena. Interesantan je podatak i da je na groblju u Beloj Crkvi sahranjeno sedam ruskih generala, priča Milan Belobabić.
Prva pruga u ovom delu Evrope izgrađena je 1856. godine za prevoz uglja iz rumunskih planina, a za potrebe parobroda koji su plovili iz Budimpešte ka Crnom Moru. Oni su ploveći Dunavom, dopunjavali zalihe uglja upravo u blizini Bele Crkve, u nekadašnjoj Dunavskoj luci Bazijaš u Rumuniji.
- Prema podacima koji se mogu pronaći pre izgradnje ove pruge, kroz Belu Crkvu je svakog dana prolazilo na stotine konjskih zaprega koje su vukle ugalj za parobrode, pa je dvadesetak godina nakon izgradnje prve pruge u svetu i ovde izgrađena. Na žalost, sa rumunske strane pruga više ne postoji, a ni sa naše više nije u funkciji. Pre nekoliko godina smo pokrenuli ideju da se ona obnovi i pretvori u turističku atrakciju jer na relativno kratkoj relaciji prolazi kroz desetak tunela i sedam vijadukta, ali to je sve ostalo samo u fazi ideje, navodi Belobabić.
On kao veoma interesantnu ističe i kompletnu obalu Dunava u ovom kraju koju naziva kapijom istorije.
- Ovde je Dunav širok i plitak i oduvek se na ovom mestu prelazio. U Staroj Palanci koja je nekoliko kilometara od Bele Crkve i koja je poznata po tome da ima više kafana nego stalno naseljenih kuća, nalazi se skela kojom se prelazi Dunav i odmah tu je tvrđava Ram. Manje je poznato da je car Trajan prvo ovde napravio privremeni most koristeći galije i sprudove, a tek kasnije je izgradio čuveni Trajanov most. Međutim, na Trajanovom stubu u Rimu je opisan i ocrtan upravo taj njegov prvi poduhvat prelaska Dunava kod Bele Crkve. Na ovom mestu je i Karađorđe prešao u Srbiju po povratku iz Rusije, dok je Vuk Karadžić jedno vreme radio tu na carini…, ističe Belobabić.
Prema njegovim rečima, dobar deo turista želi da, osim kupanja na jezerima, čuje zanimljive priče i da vide šta je od svega toga ostalo.
- Tu leži naša prilika ne samo da produžimo boravak gostiju, nego da produžimo i sezonu koja se sada uglavnom svodi na jul i avgust što na duže staze nije održiva turistička ponuda, a pri tom u krugu od 150 kilometara imamo potencijalno tržište od oko 2,7 miliona stanovnika. Da bi ga iskoristili kako treba i lokalni ugostitelji i vlasnici smeštajnih kapaciteta treba da razmišljaju o proširenju svoje ponude tako što će bolje iskoristiti prirodne i istorijske prednosti ovog područja, smatra Belobabić.
Tradicionalni Karneval krajem avgusta
Kupališna sezona u na belocrkvanskim jezerima tradicionalno počinje Karnevalom, centralnom kulturno-turističkom manifestacijom ovog mesta, ali će iz više razloga Karneval ove godine biti organizovan krajem avgusta.
Osim Karnevala, gotovo svako od 13 naseljenih mesta opštine Bela Crkva ima tokom godine barem po jedan sličan događaj i sve su to prilike da se bolje upoznaju nacionalni običaji, gurmanski specijaliteti i druge posebnosti naroda koji žive u ovom delu Banata.
Dupljajska kolica
Koliko je ovaj kraj važan za arheologe govori podatak da su u mestu Dupljaja, nedaleko od Bele Crkve pronađena čuvena Dupljajska kolica, jedan od najvrednijih arheoloških predmeta kod nas, koja se čuvaju u Narodnom muzeju u Beogradu.
Kolica su od terakote i pripadaju žutobrdskoj kulturi, potiču iz srednjeg bronzanog doba. Prema pretpostavkama, stara su oko 3.500 godina. Kolica sa antropomorfnom figurom nađena su na lokalitetu bronzanodobne dubovačko-žutobrdske grupe i predstavljaju remek-delo praistorijske umetnosti, izuzetno značajno za proučavanje društvenog i religioznog života tadašnjih ljudi.
Interesantno je i malo poznato da se njihov foto – hologram trenutno nalazi na svim vozačkim dozvolama u Srbiji.
Prenoćište za manje od hiljadu dinara
Za one koji odluče da ovog leta posete Belu Crkvu, na raspolaganju su im tri dobro opremljena kampa na samim jezerima sa svom potrebnom infrastruktrom za komforan višednevni boravak, a smeštaj se može naći i u privatnim kućama i apartmanima u samom mestu i okolini.
Samo prenoćište košta od 800 dinara pa naviše, dok se cene iznajmljivanja apartmana i kompletnih vikendica kreću od dvadesetak do sto evra na dan u zavisnosti od lokacije, opremljenosti i veličine objekata.
Kako ističu u Turističkoj organizaciji, u ponudi Bele Crkve nedostaju veći objekti poput hotela i motela za veće, organizovane grupe turista koje sve češće u ovom kraju.
Kapaciteti za jul i avgust rezervisani!
U Turističkoj organizaciji Bele Crkve, kažu da je prvo pandemijska kriza, a zatim i loše vreme u poslednjih mesec dana, otežalo i malo odložilo početak ovogodišnje sezone, ali da podaci sa terena govore, da su skoro svi smeštajni kapaciteti za jul i avgust već rezervisani. Prosečno zadržavanje turista u Beloj Crkvi je između dva i tri dana, ali se ove godine i to menja.
- Ono što nas raduje jeste da sve više vlasnika traži kategorizaciju svojih smeštajnih kapaciteta, kao i da se najavljuje duži boravak gostiju u Beloj Crkvi. Tome su sigurno doprineli turistički vaučeri koje izdaje država (za minimum pet noćenja), a na nama je da tu šansu iskoristimo i da trajno pomerimo to prosečno zadržavanje turista, tako što ćemo im pokazati šta sve nudi ovaj kraj, i da postoje brojni razlozi da se ovde ostane duže, kaže Novica Jovanović, direktor Turističke organizacije Bele Crkve.
Izvor: dnevnik.rs
