Štada grupa u okviru koje posluje i Hemofarm, nedavno je predstavila novi Zdravstveni izveštaj koji je dao uvid u stavove više od 24.000 građana u 12 evropskih zemalja, među kojima je i Srbija.
U okviru ovog izveštaja, Štada je ispitivala šta ljudi u Evropi misle o lečenju putem video kamere, obaveznoj vakcinaciji, genetskoj terapiji, konvencionalnoj medicini, seksu i kakav je njihov odnos prema smrti. Na tumačenju i predstavljanju rezultata radio je tim profesionalaca međunarodnog Instituta za tržišna istraživanja „Kantar“ i istaknutih zdravstvenih radnika među kojima je i dr Šari Langemak (dr Shari Langemak).
Dr Langemak je doktorirala psihijatriju na Univerzitetu Ludvig Maksimilian (LMU) u Minhenu i trenutno je zaposlena na poziciji urednika međunarodne lekarske mreže Medscape. Kao jedan od najpriznatijih evropskih stručnjaka iz oblasti digitalizacije i medicinskih inovacija poručuje da se digitalizacija u zdravstvu ne može zaobići.
U okviru svog angažmana za Štadu, dr Langemak govorila je za medije o nalazima Zdravstvenog izveštaja, o digitalizaciji o zdravstvu kao i o tome kako izgleda budućnost lečenja. Ovom prilikom prenosimo najvažnije momente iz intervjua.
• Štadin indeks budućnosti otkriva da se spremnost za lečenje na daljinu značajno povećala u odnosu na prošlu godinu. Da li to znači da ćemo uskoro biti pozivani na konsultacije samo unutar svoja četiri zida?
Dr Langemak: Epidemija virusa korona je delovala kao katalizator na telemedicinu. Pre samo nekoliko meseci lečenje na daljinu uglavnom je interesovalo one lekare i pacijente koji su i inače bili otvoreni za nove tehnologije. Ono što se promenilo jeste da je pandemija iznenada primorala mnogo više ljudi da je isprobaju. Lečenje preko veb-kamere više nije ograničeno na mali broj pacijenata, već se sve više posmatra kao alternativa odlasku u lekarsku ordinaciju. To međutim ne znači da se poseta lekaru smatra potpuno irelevantnom. Telemedicina uopšte ne može i ne treba to da uradi.
• Mnogi Evropljani i dalje imaju sumnje u digitalizaciju njihovih zdravstvenih podataka. Da li bez obzira na to treba da rizikujemo?
Dr Langemak: Digitalizacija se ne može izbeći. Bez obzira da li je u pitanju razvoj delotvornije i personalizovane terapije ili predviđanje i ublažavanje budućih epidemija, potrebno nam je više kvalitetnijih istraživačkih podataka i analiza. Međutim, dva faktora su ključna za polaganje temelja: obezbediti najveću moguću bezbednost podataka i informisati korisnike i provajdere podataka o potencijalnim rizicima sa kojima se susreću kada objavljuju svoje podatke.
• Da li zato moramo da razvijemo nov pristup zdravlju iz globalnije perspektive u budućnosti?
Dr Langemak: Koronavirus je doneo globalni izazov bez presedana u sektoru zdravstva. Bliska i sistematična saradnja istraživačkih centara širom sveta je ključna za razvoj vakcine protiv virusa. To obuhvata razmenu i deljenje podataka. Iako se zdravstveni sistemi razlikuju među zemljama, ipak se svi susrećemo sa identičnim izazovima. To uključuje ne samo virusne pandemije već i hronične i kancerogene bolesti kao i zdravstvene posledice nastale usled zagađenja životne sredine zbog sitnih čestica i klimatskih promena. Ovi izazovi se ne mogu savladati samo na nacionalnom nivou.
• Dosta se diskutovalo o tome da li je bilo moguće predvideti izbijanje pandemije koronavirusa. Sigurno je to da su zdravstveni sistemi u celom svetu dovedeni do granica svojih kapaciteta. Koju lekciju možemo iz toga naučiti?
Dr Langemak: Radije bih da ostavim preporuke vezano za zdravstvenu politiku relevantnim organima. Međutim, sada shvatamo koliko je inovacija od velikog značaja ili čak ključna u sektoru zdravstva. To obuhvata sledeće:
1) Ne samo da moramo ranije da identifikujemo inovacije, već moramo da ih učinimo dostupnim. U tom smislu naročito start-apovi, kao jedni od glavnih pokretača inovacija, zahtevaju našu podršku.
2) Da bismo se efikasnije borili protiv bolesti potreban je ogroman zbir podataka. Digitalizacija zdravstvenog sektora uz uvođenje digitalnog kartona pacijenta ima potencijal da zadovolji tu potrebu za podacima. To zahteva poboljšanu IT infrastrukturu na nacionalnom i evropskom nivou.
3) Komunikacija i edukacija usmerena na pacijenta je od vitalnog značaja radi izbegavanja budućih pandemija. Veoma je važno komunicirati sa ljudima lično i uključiti ih u zdravstvenu politiku i individualne odluke.
• Kada pričamo o komunikaciji: Dva od tri Evropljanina se boje bacila koji su otporni na antibiotike, ali manje od pola njih zna da se antibiotici koriste isključivo protiv bakterija. Koje su implikacije ovog jaza u znanju?
Dr Langemak: Poboljšana zdravstvena edukacija je jedna od najvažnijih mera za unapređenje zdravlja ljudi, čime se smanjuju i troškovi lečenja. Međutim, ovo saznanje je i dalje veoma novo, jer je dugo postojao sistem u medicini gde samo lekar ima svo medicinsko znanje. Ako želimo da ljudi vode zdravije živote moramo biti u stanju da im prenesemo kako bi trebalo da se ponašaju. Nedostatak znanja o antibioticima je odličan primer. Prekomeran ili neodgovarajući unos obezbeđuje plodno tlo za opasnu otpornost.
• Naši geni takođe mogu biti „plodno tlo“ za bolesti. Mnogi Evropljani i dalje nisu svesni da geni mogu dovesti do pojave nekih bolesti kao što je osteoporoza. Istovremeno, postoji skepsa kada je u pitanju genska terapija. Kako ocenjujete ovu vezu?
Dr Langemak: Edukacija javnosti o genskoj terapiji biće jedan od izazova koji će obeležiti naredne godine. Relativno nova metoda pod nazivom CRISPR-Cas9 je značajno olakšala i učinila efikasnijim izmene genetskog materijala – takozvano editovanje gena. To povećava nadu da će se naći lek za bolesti koje je ranije bilo teško ili nemoguće lečiti. Već su zabeleženi prvi uspesi u terapiji bolesti krvi kao što je anemija srpastih ćelija. Razmena defektnih gena se može zamisliti i za druge genetske bolesti. To, takođe, može omogućiti da se bolesti leče i pre rođenja i da se utvrđuje genetski predodređen veći zdravstveni rizik. Naravno, sve ovo dovodi do značajnih etičkih pitanja, što se može rešiti samo kombinacijom bolje edukacije i javnog diskursa.
