Prema rečima člana Gradskog veća, zaduženog za poljoprivredu, a od skora i za zaštitu životne sredine, Slobodana Jovanova, Vršac je pokriven mrežom za odvođenje otpadnih voda, dok je Pavliš, u kom se nalazi izvorište vode, prvi došao na red od svih okolnih sela.
- Dobijamo veliku pomoć od Pokrajinske vlade, ali ono što nam najviše nedostaje jesu projekti za kanalizacije koje treba da uradimo. Osim Pavliša, tu su i Uljma, Izbište, Veliko Središte i Gudurica u kojima će se najpre raditi kanalizacija, ističe Jovanov.
Navedena sela su ujedno i najveće katastarske opštine u kojima je urađena komasacija zemljišta, dok je u Uljmi izdvojena parcela za predviđeni prečistač, koji bi obuhvatio i Izbište. U svakom slučaju, plan je da do 2025. godine sva naseljna mesta dobiju kanalizaciju.
Među uvek aktuelne komunalne teme spadaju i deponije sa kojima se nadležni konstantno bore i smišljaju kako da reše to pitanje koje ih decenijama muči.
- Svake godine se borimo sa divljim deponijama u naseljenim mestima, doduše napredovali smo tako što od prošle godine imamo plan odlaganja otpada. Imamo i plan da to više ne bude deponija nego reciklažni centar, ali smo tu slabi sa projektima. Međutim, ako uspemo da realizujemo tu ideju, bićemo lideri u zemlji i u ovoj oblasti, kaže Jovanov.
A dok otpad ne stigne na krajnju „adresu”, meštani Vršca i okolnih sela imaju lošu naviku ostavljanja kabastog otpada ispred svojih kuća, očekujući da će ih dežurne ekipe komunalaca istog trenutka sanirati.
- U ovom periodu je problem što su ljudi navikli da iznose ostatke iz svojih bašta. Režu voće i sve to iznesu na ulicu i smatraju da komunalno preduzeće treba odmah da odnese, a ne sete se ni da ih bar nazovu i kažu. Onda komnalni inspektori izlaze na teren i pišu prijave. Kabast materijal nam je najveći problem. Preduzeće „Drugi oktobar” je pre mesec-dva uzelo drobilicu za kabasti zeleni otpad koji posle nose na deponiju gde su izdvojili jame za kompostiranje, kaže Jovanov, dodajući da će ta mehanizacija dobro doći i za krčenje osušene vegetacije u delovima gde je završena komasacija poljoprivrednog zemljišta.
S druge strane, na kvalitet života i životne sredine i te kako utiču vetrovi po kojima je Vršac poznat. I to dvojako. Osim što je dobar saveznik po pitanju čistog vazduha, isto tako je, šala ili ne, zadužen i za čiste ulice.
- Na sreću, nemamo zagađivače, jer naša industrija vodi računa po tom pitanju. Takođe, imamo dobru pokrivenost prirodnim gasom iako i dalje ima onih koji se greju na čvrsto gorivo. U planu nam je da napravimo ustupak i da damo priključke na više rata, kaže Jovanov.
A kako bi vazduh bio što čistiji, ideja je da se napravi rasad za pošumljavanje i vetrozaštitne pojaseve. U Vršcu se vode time da je bolje imati nekoliko manjih i lakše ostvarivih projekata, nego obećavati nešto što ne bi uspeli da ispune.
Svi putevi vode kroz bregove
Nedavno je otpočet projekat obeležavanja Vršačkih bregova i u planu je da se u narednom periodu privede kraju. Udruživši razna udruženja, organizacije i institucije sa lokala i pokrajine, uspeli su da postave informativnu mapu i zakorače u drugu fazu realizacije projekta.
- Sada nam sledi obeležavanje, postavljanje 120 stubova, oko 200 i nešto putokaza, i to treba da završimo u narednom periodu, dok nam u trećoj fazi ostaje mobilijar – kaže član Gradskog veća za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Slobodan Jovanov, skrenuvši nam pažnju na važnost Vršačkih planina, naročito tokom vanrednog stanja kada ljudi napuštaju grad i utočište nalaze u prirodi.
