Martovski pogrom 2004. označava pogrom srpskog civilnog stanovništva na Kosovu i Metohiji marta 2004. godine, koji su organizovali OVK i albanski ekstremisti. Prethodila su brojna ubistva, otmice i uništavanja imovine, u prisustvu međunarodnih snaga, koje nisu adekvatno reagovale.
Procenjuje se da je više od 4.000 ljudi izgnano iz svojih kuća, poginulo 28 ljudi, više od 900 ljudi je pretučeno i teško povređeno, uništeno je 19 spomenika kulture prve kategorije i 16 pravoslavnih crkava koje nisu kategorisane.
Uništeno je oko 10.000 vrednih fresaka, ikona, putira i mnogih drugih crkvenih relikvija, kao i knjige krštenih, venčanih i umrlih, koje svedoče o vekovnom trajanju Srba na Kosovu i Metohiji.
Oko 935 kuća je spaljeno i uništeno. Od Srba je etnički očišćeno šest gradova i devet sela. Svim događajima je prisustvovala i/ili je u njima učestvovala Međunarodna misija na Kosovu i Metohiji, koja se sastojala od 20.000 pripadnika KFOR-a, 3.000 pripadnika UNMIK-a, 6.000 pripadnika kosovske policije i njihovih čelnika. Misija je pokazala da nije bila spremna ili nije želela da osujeti ili spreči napade.
Neposredan povod za realizaciju pogroma je bilo objavljivanje vesti o davljenju trojice albanskih dečaka u reci Ibar, u selu Čabra, u srpskoj opštini Zubin Potok, za čiju su smrt albanski i svetski mediji najpre okrivili Srbe iz susednog sela Zupče.
Od 17. do 19. marta 2004. godine proteran je veliki broj Srba i drugog nealbanskog stanovništva, spaljene su njihove kuće i oskrnavljeni su srpske kulturno-istorijski spomenici. Dva dana otvorenog napada na srpsko civilno stanovništvo na Kosovu i Metohiji se sastojao u masovnom progonu Srba, najmasovnijem od 1999. godine.
Čelnici međunarodne misije na Kosovu i Metohiji su nakon pogroma, vremenom menjali svoje izjave o načinu nastanka i uzrocima istih. Pogrom su okarakterisali kao „seriju akcija”, zatim kao „organizovanu akciju” i „spontanu reakciju”. I pored osuda pogroma, glavni organizatori su ostali nekažnjeni, uzroci nedovoljno istraženi, žrtve i posledice se ignorišu, čak se i javno opravdavaju.
Paljenjem Pećke patrijaršije 1981. Srbima je poručeno da idu sa KiM
Kada se govori o stradanju Srba na Kosovu i Metohiji i etničkom čišćenju kojem su decenijama izloženi, javnost u Srbiji obično podrazumeva 1999. godinu i pogrom iz 2004. godine. Taj proces započeo je mnogo ranije, u vreme bivše SFRJ.
Juče se navršilo 40 godina od velikih albanskih demonstracija na Kosovu, koje su već te 1981. bile deo plana nasilnog odvajanja pokrajine od Srbije. Posebno brutalan nasrtaj na Srbe i Srpsku pravoslavnu crkvu dogodio se 16. marta te godine, kada je zapaljen konak manastira Pećka patrijaršija, gde su izgorele vredne knjige i ikone.
Pljačke se nastavljaju – Na KiM opljačkana peta crkva za 10 dana
U selu Gornja Gušterica u opštini Gračanica, preksinoć je obijena je i opljačkana crkva Svete Nedelje.
Iz crkve je ukraden novac, ulazna vrata su obijena i pričinjena je druga materijalna šteta, a provalu su primetili meštani ovog sela u jutarnjim časovima i o tome obavestili nadležne, saopštila je vladina Kancelarija za Kosovo i Metohiju.
U prethodnih 10 dana ovo peta crkva u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji koja se našla na meti vandala i pljačkaša, što jasno ukazuje da se srpska verska baština kontinuirano ugrožava, a time i narušava mir pravoslavnih vernika.
Prethodnog vikenda, u noći uoči Zadušnica, obijeni su hramovi Svetog Petra i Pavla u Klokotu i Svete Trojice u Partešu, a pre tri dana crkva Četrdeset Sevastijskih mučenika u selu Drajkovce i hram Svetog Dimitrija u selu Donja Bitinja u opštini Štrpce.
Kako je Kancelarija za Kosovu i Metohiju i ranije upozoravala, indikativno je da se ovakvi slučajevi intenziviraju uoči godišnjice obeležavanja martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji, kada je uništeno 35 verskih objekata.
Nedopustivo je da se u 21. veku na teritoriji Kosova i Metohije, čiji se političari u Prištini i međunarodni predstavnici deklarativno zalažu za evropske vrednosti, versku toleranciju i suživot, na terenu odvijaju najstrašnija kršenja verskih prava i sloboda, navedeno je u saopštenju.
Kancelarija za Kosovo i Metohiju apeluje na sve predstavnike prištinskih privremenih organa i međunarodnih institucija, koji su preuzeli dužnost i obavezu da osiguraju mir i bezbednost srpskog naroda na Kosmetu i zaštite srpsku imovinu i versku baštinu, da hitno reše ove slučajeve i privedu izvršioce pred lice pravde.
