Povodom obeležavanja dana Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine, u Gradskoj galeriji otvorene je izložba slika „Mesta koja me pamte“ akademske slikarke Tereze Stamenković. Četvrtu samostalni izložbu ove umetnice realizovali su Nacionalni savet Čeha, Muzej u Beloj Crkvi i Centar za kulturu „Bela Crkva“.
Tereza Stamenković diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, likovnom odseku, smer slikarstvo, u klasi profesora Milana Blanuše 1998. godine. Od iste godine radi u osnovnim školama u Beloj Crkvi kao profesor likovne kulture.
Sa učenicima je postigla brojne uspehe izlažući na više kolektivnih izložbi učeničke radove, organizujući mnoge kreativne radionice. Od diplomiranja se profesionalno bavi slikanjem, a svoje radove je izlagala na više samostalnih i kolektivnih izložbi.
Njeni radovi se nalaze u brojnim kolekcijama: Muzeju u Beloj Crkvi, Kabinetu predsednika Republike Srbije, Ambasadi Češke Republike u Beogradu, Ambadasi SAD u Beogradu.
Izložbu „Mesta koja me pamte“ otvorila je predsednica opštine Bela Crkva Violeta Simić.
- Počastvovana sam što ispred lokalne samouprave otvaram ovu izložbu. Terezu, našu sugrađanku vidim kao nekog ko je dugo godina, pre svega, davao izuzetan dopinos pedagoškom radu i obrazovanju naše dece i njihovoj budućnosti, da se ostvare na umetničkom planu. Mislim da je to nešto po čemu ćemo je mi kao roditelji i generacije đaka pamtiti. Iskoristila bih priliku da naše sugrađane pozovem da narednih dana dođu do Gradske galerije i pogledaju ovu izložbu, rekla je Violeta Simić.
Istoričar umetnosti i v.d. direktora Narodne biblioteke i Muzeja u Beloj Crkvi Igor Vokoun govorio je o Terezinom umetničkom radu, s posebnim osvrtom na pejzaš koji u njenom stvaralaštvu zauzima jednu od najznačajnijih stvaralačkih preokupacija.
- Čitav ovaj ciklus slika neformalno nazivamo – bele slike, u smislu da su velike površine ostale bez boje, ostale nepopunjene. Razlog je proces rada i rezultat razmišljanja i promišljanja, koji je doveo do formiranja konačne kompozicije. Sama kompozicija se formira tako što umetnica na otvorenom prostoru nosi platno sa sobom, slika pejzaš na mestu na kome se on nalazi, da bi od prvobitne forme skice polako izgrađivala kompoziciju i zaustavila se u onom momentu kada slika, iz jedne apstraktne skice od nekoliko linija, počinje da postaje pejzaš. To je veoma težak momenat za svakog umetnika, jer umetnik teži da prilikom procesa rada stigne do kraja. Tereza je odlučila da u ovom ciklusu od ideje, zamisli i konačne slike ostavi posmatraču prostora da sam doživi šta još može da se nađe u tom prostoru, istakao je Vokoun.
Ljiljana Stehlik, predsednica Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine, istakla je da je višegodišnja plodonosna saradnja sa Terezom Stamenković iznedrila veliki broj kreativnih radionica sa decom, kao i izlagačke aktivnosti radova na temu češkog kulturno istorijskog nasleđa.
- Posebna je prilika i zadovoljstvo što smo organizovali ovu izložbu i što će naši sugrađani moći da je pogledaju. Ovi pejzaši su nam poznati, u oku su nam i posebno su me impresionirali pejzaši na kojima je voda – Nera, Dunav, sa puno ptica koje karakterišu ovo područje, tako da svi mi kao stanovnici opštine Bela Crkva možemo da se sa njima identifikujemo i da nam bude toplo oko srca, dodala je Stehlik.
Mesta koja me pamte su predeli kojima se umetnica iznova i iznova vraća, a koji su sačuvali vreme i istoriju, koji su na neki način zaustavljeni u vremenu i svakom pojedincu prenose kolektivno sećanje naših predaka.
- Mesta koja me pamte su mesta koja pamte ne samo mene, već svakoga ko je kročio na to tle. Pamte mnoge vekove pre nas, pamte prostor, vreme i ljude koji su ovde živeli i obitavali milenijumima. Možda nismo u svakom momentu svesni koliko je ovaj prostor bogat iskustvom, memorijom, istorijom, kulturom i kako u svojim srcima nosimo veliko kulturno nasleđe naših predaka, istakla je autorka izložba Tereza Stamenković.
