Ranije je vršački Grožđebal bio poznat po svakojakim posetiocima, među kojima se izdvajao Rom Ivica, koji je dovodio dresiranu i izuzetno mirnu i kulturnu mečku, Balerinu Božanu.
Na zapoved gazda Ivice: „Balerina Božana, pokaži gde je Beograd“, Božana, sa sve baletanskom suknjicom, propela bi se na zadnje noge i tačno pokazala, što je uvek među okupljenim ljudima izazivalo divljenje. Ivica bi na sebe i Božanu skretao pažnju lupanjem u doboš.
Juče je tajkun Đilas u Vršac doveo Mariniku. Za razliku od Balerine Božane, Marinika nije vežbala, pa je pred gazdom morala da spinuje i laže. Tvrdila je da je u Vršac „doveden Knežević iz Beograda“, koji „rukovodi vodovodom“, „kao da Vršac nema pravnika?!“.
Prvo, Balerini Božani svaka čast, sve je znala. Drugo, Marinika, sedi jedan! Pala si iz sinovanja. U Vršcu nema vodovoda kojim bi iko rukovodio kao samostalnom firmom, jer vodovod posluje u okviru Javno-komunalnog preduzeća „Drugi oktobar“, koje je za vreme SNS vlasti vraćeno u javno, a za vreme vladavine „žutih“, pripremano je za kasapljenje i otimanje od Vrščana.
A Knežević, koga tajkunčica pominje, pravi je Vrščanin i odličan pravnik. Jovan Knežević je rođen 11.02.1959. u Vršcu. Završio je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. Tokom dugogodišnjeg radnog iskustva predstavljao je i zastupao preduzeća i Gradsku upravu na najodgovornijim radnim mestima. Bio je i direktor STUP Vršac.
Kneževića je Skupština Grada Vršca, februara ove godine, imenovala za generalnog direktora JKP „Drugi Oktobar“. Pre toga, u novembru 2019. godine, imenovan je za vd direktora. Tu je došao sa funkcije načelnika Uprave Grada Vršca, koju je, od 2008. godine, uspešno obavljao u čak tri mandata.
Podsetimo i na sraman Marinikin napad na novinarku RTS Mašu Ivkov i njenog oca, cenjenog akademskog slikara, počivšeg Zvonimira Santrača. Udruženje novinara Srbije stalo je u odbranu novinarke čiji je lapsus Marinika Tepić pokušala da zloupotrebi u političke svrhe, a potom i lažima da diskredituje Santrača, tada direktora Gradskog muzeja u Vršcu.
Santrač je bio i ratni vojni invalid, kojeg gubitak većeg dela šake nije sprečio da nastavi sa svojim zapaženim umetničkim izrazom. Njegova dela su značajan deo kulturnog nasleđa i ponos našeg Vršca. Marinika se na njega bezobzirno ostrvila, a kada je dokazano da laže i spinuje, izbegla je da uputi izvinjenje.
Balerina Božana je znala gde je Beograd, bila je mirna i kulturna. Marinika lupeta k’o Ivica u doboš, sejući mržnju oko sebe. Bez trunke blama…
