Na inicijativu članova Udruženja Slovenaca „Logarska dolina“ koji žive u Velikoj Gredi i okolnim mestima, oformljena je nova podružnica. Na inicijativnom skupu kojem je prisustvovalo dvadesetak članova bili su i članovi predsedništva Udruženja, a za glavnog koordinatora podružnice jednoglasno je izabran Nenad Špan.
Tom prilikom su članovi izrazili želju da od sledeće godine u ovom mestu bude organizovan tečaj slovenačkog jezika sa elementima kulture. Predsednik Udruženja Josip Veber rekao je tom prilikom da za to postoje realne šanse, da je predavač slovenačkog jezika dr Milena Spremo u mogućnosti da to realizuje, ali da je za to potrebna saglasnost Kancelarije za slovenačku dijasporu kao i Ministarstva za obrazovanje, nauku i sport Republike Slovenije. Dogovoreno je da se tim povodom pošalje nadležnim organima dopis što će i biti učinjeno početkom oktobra.
Kao prvu zvaničnu aktivnost, novoformirana podružnica organizovaće sredinom oktobra manifestaciju „Dani Slovenije u Velikoj Gredi“, koja će biti posvećena 30-oj godišnjici slovenačke državnosti. Program će se odvijati u prostorijama mesne zajednice, a očekuje se učešće oko pedesetak članova Udruženja Slovenaca „Logarska dolina“ i njihovih gostiju.
Aktivisti udruženja „Logarska dolina“ su krajem 2015. godine počeli da obilaze mesta po južnom Banatu gde žive slovenačke porodice. Nakon aktivnog terenskog rada došlo se do podataka gde ima najviše slovenačkih porodica i tada se počelo sa posetama kao i učlanjenjem novih članova. Jedno od tih mesta bila je i Velika Greda koja se nalazi u Opštini Plandište, u južnom Banatu, u neposrednoj blizini Državne granice sa Rumunijom.
Ovo živopisno banatsko mesto zajedno sa okolnim naseljima Dužine, Veliki Gaj, Hajdučica i Plandište bilo je naseljeno sa oko tri hiljade Slovenaca koji su nakon Drugog svetskog rata kao kolonisti došli iz raznih krajeva Slovenije. Oni su doputovali železnicom, tada jedinim pouzdanim prevoznim sredstvom. Prema predanju starijih meštana Velike Grede, više od polovine tih ljudi se vratilo u Sloveniju.
Jedan od glavnih razloga je bio taj što je ovaj kraj Banata, naročito posle Drugog svetskog rata, ekonomski bio veoma slabo razvijen, i to u svakom pogledu. Falila je mehanizacija za obradu zemlje, drumovi su bili loši kao i ostala infrastruktura, fabrika praktično nije ni bilo. Mnogi Slovenci nikako se nisu mogli navići na život u takvom okruženju i uslovima, tako da se jedan broj vratio u Sloveniju, dok su se neke porodice odselile u centralnu Srbiju.
Jedan broj porodica se odselio i u obližnji Vršac, a značajan broj se nastanio u mestu Gudurica, vinogradarskom mestu u podnožju Vršačkih planina. Ipak, stotinak porodica je ostalo u Velikoj Gredi i okolnim mestima. Njihovi potomci su i danas veoma aktivni u javnom, kulturnom i privrednom životu. Među njima ima i uspešnih sportista, kao i onih koji se uspešno bave lovom.
Glavni prihodi porodica dolaze od bavljenja poljoprivredom, ali i zanatstvom. Mnogi od njih i dalje žele da ostanu u svojim mestima i nastave da se bave poslovima koji su i do sada radili. Raduje činjenica da postoji i jedan značajan broj dece koje imaju slovenačke korene, i da mnogi od njih znaju i svoje poreklo i iz kog kraja su došli u banatsku ravnicu.
Značajan je i podatak da skoro sve porodice imaju kontakte sa svojim rođacima ne samo u Sloveniji već i po čitavoj Evropi i svetu. Formiranjem nove podružnice Slovencima iz ovog kraja će u značajnoj meri biti omogućeno aktivnije delovanje i promovisanje svog maternjeg jezika, tradicije i kulture.
