Više od tri decenije, nekada legendarno SUP-ovo odmaralište na Vršačkom bregu, propada i ostaje ruinirano. Za to vreme bilo je raznih ideja, ali čini se da je sada prvi put učinjen veliki korak, zahvaljujući konkretnim aktivnostima JKP „Drugi oktobar“ i Grada Vršca, kojima je podršku dao i Geografski fakultet iz Beograda.
Grad Vršac, zajedno sa JKP „Drugi oktobar“ koje je upravljač Vršačkih planina, pokrenuo je proceduru pred Direkcijom za imovinu, Ministarstvom i Vladom Srbije, da ovo runirano odmaralište dobije u vlasništvo. Ono bi se zatim dalo na upravljanje „Drugom oktobru“ koji bi tu smestio Rendžersku službu, ali i osnovao vizitorski i naučno – istraživački centar o čemu je nedavno potpisan i sporazum sa Geografskim fakultetom iz Beograda.
„Ideja je da se objekat oživi, da se revitalizuje i kao takav stavi na korišćenje Gradu, struci i Univerzitetu, ali i našim zaposlenima koji će vršiti monitoring na Vršačkim planinama. Mi se nadamo da će svi imati razumevanja za ovaj poduhvat i da ćemo prikupiti dovoljno sredstava sa raznih nivo i u narednom periodu izvšiti adaptaciju objekta i omogućiti studentima Geografskog, ali i drugih fakulteta, da borave ovde po krajnje beneficiranim cenama. Sa druge strane, nama bi poslužilo kao redovno sastajalište za boravak Rendžera, ali i službe koju planiramo da formiramo za brigu o zaštićenom prostoru koji nam je poveren na upravljanje“, objašnjava Jovan Knežević, direktor JKP „Drugi oktobar“.
Ipak, prvi korak je rešenje pravno – formalnih odnosa oko vlasništva i korišćenja, a tu su već načinjeni veliki koraci.
„Nema dobrog posla bez dobrih temelja, zato imovinsko – pravni temelji moraju da se postave. Zahtev je upućen da se ovaj objekat prebaci u vlasništvo Grada, a zatim poveri na upravljanje Drugom oktobru. To je već u poodmakloj fazi i ako uspemo to pitanje da rešimo do kraja godine, prvi radovi mogu da se očekuju već na proleće. Ovo će promociju Vršačkih planina zasigurno podići da jedan viši nivo i zaista smo zahvalni ljudima sa fakulteta i maksimalno ćemo ih uključiti u ovaj poduhvat. Mislim da će to biti jedan novi iskorak u pogledu zaštite i promovisanja unapređenja životne sredine“, istakao je Knežević.
Zadovoljstvo saradnjom ne kriju ni na Geografskom fakultetu, pa su tako prilikom obilaska objekta na Vršačkim planinama izrazili zadovoljstvo zbog sporazuma o saradnji.
„Zahvalni smo Gradu Vršcu i Javno – komunalnom preduzeću na prilici da budemo ovde i da već potpisani sporazum o saradnji sa „Drugim oktobrom“ probamo da realizujemo na način da uskoro budemo i mi korisnici ovog objekta. Geografski fakultet ima u svojoj srži terenski rad i istraživanja, a kako mi za sebe volimo da kažemo da smo Univerzitet u malom, odnosno da imamo smerove koji se bave zaštitom životne sredine, turizmom, planiranjem prostora, demografijom i naravno geografijom, nama je suštinski važno da za terenski rad i istraživanja koja obavljamo u gradu Vršcu i na predivnim Vršačkim planinama, imamo ovakvu jednu bazu koja je pravi dragulj na ovoj lokaciji. Istraživanja koja ovde budemo radili, svakako će biti na raspolaganju lokalnoj zajednici, a Vršac ima mnogo toga da ponudi. Različitu vrstu naseljavanja, divnu prirodu, strukturu demografije, ekonomski razvoj, vinarije, blizu ravnica, a mi smo na bregu, Evropska unija na nekoliko kilometara… Dakle, mnogo prostora i mogućnosti za istraživanje i unapređenje našeg rada“, zadovoljno je istakao profesor Velimir Šećerov, dekan Geografskog fakulteta.
Osim za Geografski, ovaj objekat svakako će biti interesantan i drugim fakultetima sa Beogradskog univerziteta.
„Beogradski univerzitet se sastoji od 31 fakulteta i 10 naučnih instituta i ovaj objekat će sigurno biti interesantan za mnoge od njih. Pre svega za studente sa prirodnih nauka, a verujem interesantan i za Šumarski fakultet zbom mesta na kome se nalazi. Zaista mislimo da ovo može da preraste u naučno – nastavnu bazu i mi sa naše strane dajemo podrušku Geografskom fakultetu, Javno – komunalnom preduzeću „Drugi oktobar“ i Gradu Vršcu i stavljamo na raspolaganje naše kapacitete u pomoći izrade planske i projektne dokumentacije, kako bismo što pre došli do cilja“, naglasio je profesor Dejan Filipović, prorektor Beogradskog univerziteta.
