Benefiti bavljenja lovom su višestruki, počev od održavanja i opstanka eko-sistema, do povratka savremenog čoveka u prirodu, kaže predsednik Udruženja lovaca „Srndać“ Alibunar Dušan Dakić.
„Lov je samo jedna kopča koja vezuje neke ljude, da li je to ljubav prema oružju, prirodi. Benefit je i vraćanje čoveka prirodi, bar je to moja vizija, jer se čovek udaljio od nje, svi smo se zatvorili u kuće, pa nam lov dođe kao beg iz svakodnevnog života“, kaže Dakić, tvrdeći da je sam više divljači ubio kolima, nego puškom.
Budući da je lov vrsta hobija, od ljubavi prema njemu, ali i dubine džepa, zavisi koliko će kao sport biti skup.
„Može da bude skupo ako se bavite takvim lovom da želite da odstrelite kapitanog jelena, a to se sve plaća, sam ulazak u takva lovišta je relativno skup, a niko vam ne garantuje da ćete nešto upucati. Takođe, imate puške od 100 do 40.000 evra. To je sve ljubav, pa su neki spremni da žrtvuju više“, kaže Dakić.
Lovište „Srednji Banat” obuhvata površinu od oko 52.000 hektara i deli se na severni i južni deo. Kako Dakić kaže, jug je mnogo bolji jer obuhvata obode i deo Deliblatske peščare, te i visoku i krupnu divljač, dok se na severnom delu love fazani, zečevi, lisice i eventualno srneća divljač.
„Poslednjih godina imamo veliki problem zbog predatora, prevashodno sa šakalima, koji napadaju jagnjad, ulaze u živinarnike. Imamo brojne akcije čišćenja terena, odnosno smanjenja njihove populacije, ali je problem u tome što se ti divlji psi brzo razmnožavaju i napadaju u čoporu“, ističe Dakić.
Osim predatora, lovci iz opštine Alibunar muku muče i sa onima koji pale strnjike i bacaju smeće po atarima.
„Kod nas stalno duva vetar i onda se prave dodatni problemi, od vatre uginu mlade jedinke, što je jedan od razloga zašto se smanjila populacija zečeva. Takođe, poljoprivrednici su u kanale često bacali ambalaže od herbicida, ali to se sad ređe dešava, mada i dalje postoje neodgovorni pojedinci. Isto tako, Banat je poznat po tome što nema šumskih zasada, samo dva odsto, a minimum je pet. Opština i JKP „Univerzal” se bore protiv toga, pa smo tako nedavno zasadili oko 3.600 stabala, među kojima su sibirski brest, breza, hrast… Dobar deo tog drveća se primio, ali je deo i uništen upravo tim paljenjima, nemarom. Kultura održavanja eko-sistema je na lošem nivou“, kaže Dakić.
Udruženje lovaca „Srndać“ broji oko 450 članova iz lovačkih društava iz cele opštine. U svojim lovištima imaju stabilne čeke, hranilišta za srne, solišta, pojilišta, hranilišta za fazane i poljske jerebice, kao i prihvatilišta za fazančiće.
U januaru opet na banatsku lisicu
Lovačko udruženje „Srndać“ tradicionalno, već skoro dve decenije, organizuje u januaru „Lov na banatsku lisicu“. Tokom te manifestacije poseta bude na zavidnom nivou, pa ume da se skupi i oko 500 lovaca iz Srbije, regiona i inostranstva. Zbog pandemije koronavirusa, ovaj događaj je bio obustavljen, ali se očekuje njegovo obnavljanje već početkom naredne godine.
Autor: dnevnik.rs
