Na današnji dan, 1806. godine, rođen je srpski pisac Jovan Sterija Popović.
Najpoznatiji je kao komediograf, ali bio je i pravni stručnjak, pedagog, muzeolog, čak lingvista – jedna od najumnijih glava srpske kulture uopšte. Njegove komedije ismevaju mane tadašnjeg visokog društva, naročito pomodarstvo i nadriučenost.
Posle završenih studija prava u Kežmarku (danas Slovačka) radio je kao advokat u rodnom Vršcu, potom je prešao u tadašnju Kneževinu Srbiju i postao je profesor prava na Liceju, prvo u Kragujevcu pa u Beogradu. Kao načelnik ministarstva prosvete Srbije obavio je pionirski rad u organizovanju školstva, pokrenuo inicijativu za osnivanje Akademije nauka, Narodne biblioteke i Narodnog muzeja.
Učestvovao je u organizovanju prvog beogradskog teatra koji je otvoren izvođenjem njegove tragedije „Smrt Stefana Dečanskog“.
U početku je pisao pod uticajem Lukijana Mušickog i Milovana Vidakovića, ali je „Romanom bez romana“ napustio romantičarsku i avanturističku književnost.
Ostala dela: komedije „Laža i paralaža“, „Pokondirena tikva“, „Zla žena“, „Tvrdica ili Kir-Janja“, „Rodoljupci“, zbirka pesama „Davorje“. Autor je i jednog priručnika retorike, kao i neke vrste rečnika filozofskih i pravnih termina koje je predlagao kako bi se posrbila strana terminologija.
