Labudovo okno, raj na zemlji, nalazi se na levoj obali Dunava, na mestu gde par kilometara vodenog prostranstva razdvaja obale.
Leži po obodu Deliblatske peščare, između Dubovačkog rita i kanala DTD, a sa kopna je zaštićeno ograđenim lovištem za visoku divljač “Dragićev Hat”. Nastalo je posle izgradnje Đerdapa.
Usporeni Dunav je svom silinom oteo banatsku obalu. Stvoren je, kako to stručnjaci vole da kažu “jedinstven mozaik životnih zajednica sa tipičnim i specifičnim predstavnicima flore i faune na ovakvim vodenim staništima”.
Govore o 2.500 hektara močvarno ritskog vodenog bogatstva, bara, trstika, ada Žilave i Čibuklije, koji su zaštićeni Uredbom. A ime je dobilo po tome što jedan deo Velikog rita, svake godine, naseljavaju labudovi iz cele Evrope.
Labudovo okno je značajno stecište močvarne ornitofaune sa stabilnim prostorom za gneždenje retkih vrsta.
U toku zimskog perioda u Labudovom oknu nađe pribežište i dopunsku ishranu oko 30 hiljada divljih gusaka i do 25 hiljada divljih pataka. Ovde se gnezde vrlo retke ptice, orao belorepan, mali i veliki kormoran, patka crnka, sve vrste čaplji, labudovi, laste bregunice, ptice pčelarice, ibisi…
Ima i vidri, a nutrijama i bizamskim pacovima ne zna se broj. Kada govorimo o ribljem fondu, Labudovo okno je najbogatije područje u celom toku Dunava što se prventveno šarana tiče, a zatim i smuđa, soma, babuški, deverika, linjaka, kečige…
Ali, postoje i problemi. Najveći problem u Labudovom oknu i Dubovačkom ritu su ribokradice. Ne samo mrežama, nego i raznim aparatima i agregartima poubijaju sve živo, i ribe i mlađ. Ranije su više dolazili iz poteza Rečičke pumpe, sa druge strane Dunava, a sada, sve češće i sve brojnije – sa banatske strane.
