Decenijama unazad u vreme takozvanih „belih poklada“ Grebenčani spremaju fašanke, po ugledu na karnevale koji su organizovani u Beloj Crkvi od 1828. a naročito od 1911. godine, pa do Drugog svetskog rata. U sve to upleteni su i prastari paganski običaji vezani za kraj zime i dolazak proleća.
I ove godine Fašanke su održana pod pokroviteljstvom opštine Bela Crkva,a u organizaciji Saveta mesne zajednice Grebenac. Ono što odlikuje ovu manifestaciju jeste činjenica da u organizaciji učestvuje celo selo, svi se raduje počev od mališana pa sve do onih starijih koju tradiciju prenose na mlađe generacije.
„Zahvalio bih se svima koji učestvuju u manifestaciji, a naročito opštini Bela Crkva na stalnoj podršci. Ove godine malo skromnije obeležavamo “Fašanke” u skladu sa situacijom. Roditelji i učenici OŠ “Mihail Sadoveanu” su sami izradili ekponate kao i ostali meštani. Imamo i goste iz Rumunije i veoma smo srećni što smo uspeli da sačuvamo našu tradiciju i običaje”, rekao je predsednik Saveta mesne zajednice Grebenac, Nikolae Miklja.
Predsednica opštine Bela Crkva, Violeta Simić istakla je značaj ove manifestacije pre svega za rumunsku zajednicu i očuvanje običaja i kulture, ali i za celu našu opštinu.
„Današnja manifestacija je zaista predivna. Prema onome što sam danas videla, smatram da i naš gradski karneval treba da se ugleda na ove eksponate koji su originalni i vidi se da su izrađeni sa puno ljubavi i truda. Celo selo se raduje, tako da smo mi ove godine ispunili zadatak kao loklalna samouprava da ih podržimo. Manifestacija je veoma važna,vekovna je tradicija i zaista sam srećna što se ove godine održala na ovakav lep način“, rekla je Simić.
Udruženje žena “Grebenački miraz” predstavilo je deo svojih ručnih radova i slatkih đakonija.
„Ponoviću ono što sam više puta rekla – Grebenac živi za Fašanke. Naše udruženje ima izložbu ručnih radova i predmeta koji su deo rumunske narodne tradicije kao i specijalitete koji su specifični za rumunsku kuhinju“, istakla je predsednica udruženja, Aleksandra Popa.
Kalušari su ono što ovaj maskenbal razlikuje od ostalih u okolini Bele Crkve, dečaci i neoženjeni mladići pre podneva obilaze svaku kuću u selu. Obučeni u tradicionalnu rumunsku nošnju, uz zvuk melodične kalušarske pesme, oni igraju tradicionalnu igru, kojom se tera zima i zle sile.
Red je da domaćini posluže kalušare nečim slatkim, ili pićem, a darovanje kokošijeg jajeta, kao simbola napretka i plodnosti, obavezno je. Pre početka karnevalske povorke u centru sela oni tu igru ponavljaju.
Generalni konzul Rumunije George Dinu istako je da je Grebenac jedno do najstarijih naselja u kome žive Rumuni,a i da Grebenac ima najstariju izgrađenu crkvu na ovim prostorima.
„Veoma je bitno što Grebenčani uspavaju da sačuvaju svoju tradiciju, koja najverovatnije datira iz vremena preko 3000 godina. Kolo Kalušara se spominja u spisima Dačana i Grebenčani su ovaj običaj uspeli da sačuvaju i prenose sa kolena na koleno. Rumunska nacionalna manjina bez obzira što ih je malo, jako su inventivni i imaju nove ideje i svaki put nas iznenade i obraduju“, rekao je Dinu.
Manifestaciji su prisustvovali i predsednik Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine Daniel Magdu, kao i mnogobrojni gosti iz susednih sela.
Etnolozi sa Beogradskog univerziteta koji svake godine sa studentima obilaze Grebenac u vreme fašanki, kažu da ovaj običaj datira iz doba Rimljana i u stvari predstavlja običaj kojim teraju zimu i označavaju dolazak proleća.
