Na današnji dan 1856. godine umro je srpski pisac Jovan Sterija Popović, prvi srpski komediograf.
Posle završenih studija prava u Kežmarku u Slovačkoj (tada Gornja Ugarska), radio je kao advokat u rodnom Vršcu, potom je prešao u tadašnju Kneževinu Srbiju i postao profesor prava na Liceju, prvo u Kragujevcu pa u Beogradu.
Kao načelnik Ministarstva prosvete Srbije obavio je pionirski rad u organizovanju školstva, pokrenuo inicijativu za osnivanje Akademije nauka, Narodne biblioteke i Narodnog muzeja.
Izradio je i čitav rečnik nove srpske pravno-filozofske terminologije, ali ga na žalost intelektualna javnost nije prihvatila. Učestvovao je u organizovanju prvog beogradskog teatra koji je otvoren izvođenjem njegove tragedije „Smrt Stefana Dečanskog“.
U početku je pisao pod uticajem Lukijana Mušickog i Milovana Vidakovića, ali je „Romanom bez romana“ napustio romantičarsku i avanturističku književnost. Ostala dela: komedije „Laža i paralaža“, „Pokondirena tikva“, „Zla žena“, „Tvrdica“(Kir-Janja), „Rodoljupci“, zbirka pesama „Davorje“.
Napisao je i jedan udžbenik retorike.
