Grad Vršac našao se danas u Kragujevcu među 11 gradova i opština u Srbiji koji su potpisali Memorandume o razumevanju za projekat „Obnovljiva daljinska energetika u Srbiji“.
Memorandumi su potpisani između Ministarstva rudarstva i energetike, Evropske banke za obnovu i razvoj, Švajcarskog državnog sekretarijata za ekonomske poslove i gradova i opština u Srbiji koji učestvuju u izradi projekta, u prisustvu Delegacije EU u Srbiji, a isperd Vršca potpisao ju je Dejan Čebzan, član gradskog veća za infrastrukturu.
„Ovo je prvi korak na putu ralizacije jedne ambiciozne ideje, koja bismo naše tri toplane spojili na jedan toplovod i osposobili da koriste obnovljive izvore energije“, istakao je Čebzan.
Potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović, izjavila je u Kragujevcu, gde je potpisala memorandume o razumevanju za projekat „Obnovljiva daljinska energetika u Srbiji“, da će zahvaljujući većem korišćenju OIE u proizvodnji toplotne energije građani u 11 gradova i opština dobiti kvalitetnije grejanje i zdraviju životnu sredinu, a lokalne samouprave stabilniji sistem daljinskog grejanja.
„Ponosni smo na to što smo danas potpisali memorandume koji znače ne samo unapređenje energetske efikasnosti i veće korišćenje OIE u proizvodnji toplotne energije, već i zdraviju životnu sredinu. Gotovo dve godine je nama prioritet u radu upravo unapređenje energetske efikasnosti i veće korišćenje OIE i u proizvodnji električne i toplotne energije, jer danas ne postoje važnije i skuplje reči od energije i energetske bezbednosti. Tek sada kada je kriza, shvatilo se koliko je važno da pored velikih kapaciteta moramo da radimo na tome da pomognemo domaćinstvima i lokalnim samoupravama da budu samodovoljni. Podaci kažu da se danas iz OIE proizvede 37 GWh toplotne energije. Realizacijom planiranih projekata u 11 lokalnih samouprava, iz OIE ćemo proizvoditi 197 GWh toplotne energije, odnosno 3,5 puta više. Takođe, ovi projekti će rezultirati smanjenjem emisije CO2 za oko 25.000 t godišnje. Svaka tona, svaki kilogram gasova i čestica manje znači kvalitetniji život. Svaki kilovat-čas dobijen iz OIE znači da smo energetski bezbedniji, zato i insistiramo na tome. Saradnja koju imamo i sa EBRD, sa kojim inače prvi sarađujemo na ovaj način, kreditira projekat sa 30 miliona evra, a švajcarska vlada i EU doniraju 7,5, odnosno tri miliona evra i u naredne četiri godine svi projekti će biti gotovi i omogućiće da i drugi gradovi koriste obnovljive izvore za proizvodnju toplotne energije kao što od prošle godine to rade Priboj i Mali Zvornik i kao što će od ove grejne sezone Novi Pazar. Imamo potencijale i važno je da ih pretvorimo u energiju“, rekla je Mihajlovićeva
.
Vrednost projekta je ukupno 40.5 miliona evra, obuhvaćeno je 11 gradova i opština u Srbiji (Bečej, Bogatić, Vrbas, Vršac, Kragujevac, Kraljevo, Kruševac, Niš, Novi Pazar, Pančevo i Paraćin), a memorandumi su potpisani između Ministarstva rudarstva i energetike, Evropske banke za obnovu i razvoj, Švajcarskog državnog sekretarijata za ekonomske poslove i gradova i opština u Srbiji koji učestvuju u izradi projekta, u prisustvu Delegacije EU u Srbiji.
„Pre godinu dana, kada smo počeli projekat, mislili smo da je važan i inovativan, a danas u svetlu krize značaj projekta je još veći. Ovo će biti primer kako da ubrzamo energetsku tranziciju, poboljšamo energetsku bezbednost i unapredimo kvalitet vazduha. Bez podrške potpredsednice Vlade i Ministarstva ne bismo uspeli da pokrenemo ovu temu i zahvalan sam na saradnji koju imamo poslednje dve godine“, rekao je Mateo Kolanđeli, regionalni direktor EBRD za zapadni Balkan.
„Obe naše zemlje suočavaju se sa izazovima kada je reč o smanjenju emisija sa efektom staklene bašte i trudimo se da povećamo procenat OIE koje koristimo za proizvodnju energije. Drago mi je da smo zajedno, Srbija, EU i moja vlada, uspeli i ovo je veliki potencijal za dekarbonizaciju ekonomije“, rekao je Urs Šmid, ambasador Švajcarske u Srbiji.
