Međunarodni festival folklora „Vršački venac“ ukinula je Dragica Stanojlović 2001. godine, tada član IO SO Vršac zadužen za kulturu. Ista vlast ukinula je i rumunski jezik kao službeni u Skupštini opštine Vršac i donela niz katastrofalnih odluka, koje su godinama kasnije ispravljane.
Razlog su bila nerealna elitistička stremljenja, koja nisu bila u skladu sa očekivanjima i željama naroda. Samo par godina pre toga, dr Stanojlović je, dok je na kratko bila vlast, uništila fontanu na Trgu Pobede, koja je tek ovih dana revitalizovana. To je bila i jedina „akcija“ te vlasti.
Predračun troškova Festivala za 2001. godinu, predstavljen od strane Kulturno prosvetne zajednice iz Vršca, iznosio je oko 800 hiljada dinara, što je, po rečima dr Stanojlović, bila prevelika svota novca „za ono što se nudilo“.
- Kada smo sabrali sve faktore ispalo je da se „Vršački venac“, onakav kakav je bio nekoliko prethodnih godina, neće održati, rekla je tada dr Stanojlović, uprkos činjenici da je Festival okupljao više desetina hiljada zainteresovanih posetilaca.
Na sastanku Organizacionog odbora dat je nalog direktoru Festivala da kontaktira privredu radi sponzorstva. Vršački privrednici, koji su tokom prethodnih godina finansirali Festival, te godine nisu imali interesa da se uključe u megalomanske zamisli dr Stanojlović, koje nisu imale utemeljenje u podršci naroda.
Ubrzo je smenjena, ali je „Vršački venac“ morao da sačeka još par godina. „Kulturne demokrate“ novčano su podržavale samo svoje projekte, koji su bili preskupi, vođeni od nestručnih ljudi i nikada nisu zaživeli. „Vršački venac“ se probudio kada su izgubili vlast.
Kako je Vršac 1993. godine od varošice postao grad
Međunarodni festival folklora „Vršački venac“ 1993. godine osnovao je tadašnji predsednik SO Vršac, advokat Dragoslav Aleksić, koji je bio i predsednik Festivalskog odbora.
- Cilj, revitalizacija kulturne ponude grada, još na prvom „Vencu“ u potpunosti je bio postignut. Jedinstven karakter Festivala, u kome se umetnička stilizacija scenskog folklora, kao vrsta nadogradnje izvorne folklorne građe verifikuje, predstavljao je poseban izazov za sve koji kroz muziku i igru neguju tradicije svojih naroda. Trebalo je od varošice za tri dana stvoriti velegrad. Po veličini duha, ne građevina, kaže Aleksić.
Delovanjem Aleksića i nekolicine entuzijasta, tada su pokrenuta snažna kulturna strujanja u Gradu pod Kulom. Aleksić je zaslužan i za osnivanje mnogih drugih kulturnih dešavanja i infrastrukturnih projekata, kojima je Vršac preporođen.
- Uprkos sivilu prouzokovanom izolacijom i teškim ekonomskim okolnostima, iz svima dobro znanih razloga, pored eminentnih domaćih ansambala, prvi Festival okupio je goste iz Grčke, Bugarske, Slovačke i Makedonije, ali i srpske ansamble iz Rumunije i Mađarske. Iako je izostala značajnija materijalna pomoć Ministarstva za kulturu, lokalni sponzori pomogli su nam da sa uspehom realizujemo manifestaciju, seća se Aleksić.
On dodaje da su tada bili zadovoljni realizacijom prvog, ali i pod teretom organizacije narednog festivala. Trebalo je u još boljem svetlu predstaviti potencijale Vršca. Ne samo da su u tome uspeli, nego su i prevazišli, pokazalo se, svoje skromne želje.
- U Vršac je na drugi Festival stiglo sedam inostranih ansambla. Najprijatnije iznenađenje za nas, u periodu žestoke izolacije, bio je dolazak ansambla „Peligros de Granada“ iz Španije, a za njima i sada već tradicionalnih predstavnika Grčke, Moldavije, Rumunije, Bugarske, Makedonije…Naše angažovanje je punu satisfakciju dobilo u osvajanju devet sati programa nacionalne televizije. Tokom tri festivalska dana Vršac je bio otvoren grad svih naroda, a jezik sporazumevanja je bio univezalan – muzika i igra.
Svako veče pred binom je bilo više hiljada Vrščana, koji su znatno doprineli da se Vršac promoviše kao grad tradicije, kulture i bogatog istorijskog nasleđa, seća se Aleksić i dodaje da je ova manifestacija bila samo deo projekta izlaska Vršca iz decenijske pasivnosti.
Pored Festivala folklora, iste godine započet je i Međunarodni pozorišni festival „Vršačka pozorišna jesen“, kao i čuveno Likovno bijenale mladih.
- Ove manifestacije, zajedno sa Evropskom nagradom za poeziju koju dodeljuje KOV, a koju je Opština tada podržala na svaki način, trebale su od Vršca da stvore kontinentalni festivalski grad i da promovišu naš grad kao otvoren i tolerantan. Bili smo na dobrom putu, jer je kulturni značaj nadrastao političarenje, usko stranačke interese i nije dozvoljavao lične promocije. Vršac je tada bio iznad svih nas, kaže Aleksić.
Smenom političkih struktura 1997. godine opala je i kreativnost, što se značajno odrazilo na kvalitet samog „Vršačkog venca“, ali i drugih kulturnih dešavanja. Tada se Vrščanima prvi put prikazala dr Stanojlović. Vidno su bile ugrožene evropske vrednosti Vršca, koji je udaljen od ranije postignutih pozicija otvorenog grada. Koliko je vredela, toliko je i trajala.
