U Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti „Dr Slavoljub Bakalović” u Vršcu već pet godina postoji bend „Remisija” u kome su i lekari i njihovi štićenici, piše politika.rs, u tekstu koji Vam prenosimo u celosti.
Petak je, po podne. Poslednjeg radnog dana u nedelji mlada lekarka na specijalizaciji iz psihijatrije Sanja Kalaba proverava da li su svi njeni pacijenti zbrinuti, a potom odlazi u svečanu salu Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Dr Slavoljub Bakalović” u Vršcu, gde je nestrpljivo čekaju kolege s kojima već godinu dana svira i peva u bolničkom bendu „Remisija”. U sastavu ovog neobičnog benda, čiji naziv označava fazu tokom lečenja u kojoj dolazi do poboljšanja mentalnog zdravlja pacijenta, trenutno se nalaze dva lekara, ekonom, radni terapeut i jedan pacijent. Audicija za bubnjara nedavno je otvorena i Sanja se iskreno nada da će to „radno mesto” uskoro popuniti još jedan pacijent.
Pre nego što je upisala medicinski fakultet Sanja je skoro ceo život pevala u horovima – prvo u osnovnoj, potom u srednjoj školi, zatim u crkvenom horu, kulturno-umetničkom društvu i etnobendu „Teodulija”. Kada se pre godinu dana zaposlila u Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti čula je da je u bolnici postojao bend u kome su svirali lekari i pacijenti, ali nije obraćala mnogo pažnje na tu priču. A onda je jednog dana direktorka Tatjana Voskresenski pozvala u svoju kancelariju i u šali upitala: „Zašto ti ne kažeš da znaš da pevaš?”
– U prvom momentu sam se zbunila, ali sam onda u jednako šaljivom tonu odgovorila „Nisam znala da to treba da stavim u Si-Vi kada konkurišem za posao psihijatra”, ali sam od tog momenta vrlo ozbiljno počela da vežbam s bendom u kome bas gitaru svira psihijatar Vuk Vuković, gitarista Filip Kalnak zaposlen je kao ekonom, a njegova supruga Svetlana, koja svira klavijaturu i peva kao prateći vokal, po profesiji je radni terapeut, priča Sanja Kalaba.
Na pitanje kako usklađuje profesionalne, porodične i obaveze oko benda, Sanja odgovara da svako jutro u pet vozom putuje za Beograd, gde se trenutno nalazi na „kruženju”, odnosno stručnoj praksi koju obavlja na jednoj psihijatrijskoj klinici. U Vršac se vraća u popodnevnim časovima, gde je željno čekaju suprug i petogodišnji sin, a kada joj on uz ručak ispriča sve događaje iz vrtića, Sanja se vraća u bolnicu gde s kolegama dva puta nedeljno peva najveće hitove Šade, Tine Tarner, Tanite Tikaram… Kada se radi posao koji se voli, jednostavno se zaboravi na umor i neispavanost, konstatuje naša sagovornica.
Njen kolega psihijatar Vuk Vuković, koji se u bendu „Remisija” nalazi od početka, s ponosom ističe činjenicu da su nastupali na džez festivalu u Vršcu pod nazivom „Džeztronik”, u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu i dnevnoj bolnici za pacijente.
– Bend smo osnovali pre pet godina i od početka smo imali ideju da u njega uključimo i pacijente, jer muzika blagotvorno deluje na njihovo mentalno stanje. Važno je razumeti da duševna bolest nije smetnja kreativnosti, ali je smetnja da stvaralaštvo dođe do publike. Sama muzika je lek za dušu, čak postoji i poseban pravac u psihoterapiji koji se zove muzikoterapija. Bolest ne uništava umetnički identitet osobe – mnogi sjajni slikari, vajari, pisci, pesnici i muzičari imali su duševne smetnje, koje ih nisu sprečile da čovečanstvu ostave umetnička remek-dela. Sviranje u zajedničkom bendu omogućava nam da se približimo pacijentima i uklonimo psihološku barijeru koju stvara „beli mantil”. Prvi zajednički nastup u novom sastavu planiramo za novogodišnje praznike, kaže dr Vuković.
Direktorka Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Dr Slavoljub Bakalović” u Vršcu dr Tatjana Voskresenski ne skriva zadovoljstvo zbog činjenice da je umetnost ujedinila lekare i pacijente i ocenjuje da je ovo dobar primer socijalne inkluzije.
– Osnivanjem „mešovitog” benda na veoma ilustrativan način pokazujemo kako se treba boriti protiv stigmatizacije duševnih bolesnika. Skidanjem radne uniforme mi pokazujemo da ne postoji hijerarhija, već ljudska ravnopravnost, a izlaskom iz psihijatrijske ustanove u javni prostor želimo da smanjimo strah od psihijatrijskih pacijenata i pokažemo da su oni jednako talentovani za umetnost, zaključuje dr Tatjana Voskresenski.
