Potpredsednica DS Dragana Rakić, gostujući na N1, luksemburškoj televiziji koja u Srbiji ne plaća porez jer reemituje program koji se ne emituje u Luksemburgu, besramno je iskoristila maloletnu žrtvu otmice u Staroj Pazovi, da bi ponovo stvarala famu o nepostojećoj svojoj i ugroženosti njenog deteta. Deo ove neviđene sramote snosi i TV N1, jer su dozvoli da se žrtva najgnusnijeg kriminalnog akta politički zloupotrebi na ovako ogavan način.
Ona je tvrdila da su lokalni mediji njenu porodicu označili kao bogatu, te se ona zbog toga oseća ugroženo i boji se da će joj neko oteti dete. Rekla je i da nije istina da su njena mesečna primanja iz budžeta više hiljada evra mesečno. Navela je da je njena plata u Gradskoj biblioteci ispod proseka, jedva oko 54.000 dinara.
To je delimična istina, jer je prećutala svoje odborničke prihode iz budžeta Vršca i suprugovu platu u SMATSA, iz budžeta Srbije, koja se meri sa više stotina hiljada dinara mesečno. Rakići su ljudi kojima Srbija ne valja i čija su usta puna lažne borbe za bolja prava radnika i borbe protiv siromaštva. Rakićka je više puta javno uhvaćena u laži, ali koristiti rođeno dete u političke svrhe je ispod svakog nivoa časti.
Šta bračnom paru Rakić, koji mesečno iz budžeta Vršca i Srbije prihoduje više hiljada evra mesečno, zaista ne valja u Vršcu i Srbiji? Koliko bi im bilo dovoljno? Da li se zato što im je to malo nude narodu da mu budu vlast? Da li su ljubomorni što oni ne zidaju privatni Dom za stare vredan više od MILION EVRA, kao što to namerava porodica predsednice DS u Vršcu?
Što se bezbednosti tiče, dok sam je slušao na N1, morao sam dobro da promislim da li su mene poštovaoci lika i dela Dragane Rakić namerno gazili kolima i po lažnim medijima tvrdili da sam se sam bacio na automobil tajkunskog sina koji je Tužilaštvu priznao ovo krivično delo, ili zaista neko nju životno ugrožava? Jesu li nju sa pretnjama i palicama sačekivali ispred porodične kuće ili mene? Pita li se ko kako su se tada moja deca osećala i da li su bila ugrožena? O svemu navedenom postoje dokazi, u policiji, tužilaštvu i bolničkim kartonima.
Dok sam je slušao setio sam se i efekata „žute“ reforme pravosuđa, presude Višeg suda u Pančevu, koji je ustanovio da sam ja, kao tužitelj, kriv zato što me je Dragana Rakić javno nazvala „najvećim novinarskim šljamom u južnom Banatu“, dok su u isto vreme perjanicu DS Krišana oslobađali optužbe za krađu desetina miliona dinara narodnog novca, jer je reformisano tužilaštvo jedan dan zakasnilo sa tužbom.
Setio sam se i slučajeva iz Bele Crkve, gde su funkcionerima SNS Rakićkini fanovi palili kuće, vikendice i automobile i kasnije to javno priznali. Pita li ko da li su se oni i njihove porodice, njihova deca, tada osećali ugroženo?
Zašto se o meni i njima, kao žrtvama opozicionog kriminala, ćutalo. Ćutalo se i o uništavanju javne imovine u Beogradu i drugim gradovima Srbije i napadima na službena lica od strane obesnih, malobrojnih demonstranata, kojima se sve toleriše.
Zbog tog ćutanja, stigli smo do paljenja knjiga i jurnjave organizovane linč grupe za političkih neistomišljenikom na javnom mestu. Stigli smo i do otmica, vezivanjima i prebijanja kumova koji opozicionim liderima nisu doneli koverte pune novčanih korupcionaških dokaza.
Zaključak je jednostavan, a dokazala ga je sama Rakićka na N1. Njihov zadatak je da, po svaku cenu i na svaki nemoralan način, sebe predstave kao žrtve. To im je jedina politika. Kada narod ubede da su oni žrtve, narodu će biti bolje, pa makar za to potrošili svih gradonačelničkih 600 miliona evra, sve Hoove i slične starogradske „donacije“.
Autor: Aleksandar Čupić, glavni i odgovorni urednik prvog vršačkog informativnog portala eVršac
