Prof. dr Andrej Viktorovič Manojlo je politikolog, profesor na Univerzitetu Lomonosov gde predaje (između ostalih predmeta) i „obojene revolucije“ na smeru Informacioni i hibridni ratovi. Jedan je od najvećih stručnjaka za fenomen obojenih revolucija u Rusiji. Autor je više od 70 knjiga i 290 stručnih članaka iz oblasti informacionih i hibridnih ratova i tehnologija „obojenih revolucija“ među kojima su „Geneza savremenih obojenih revolucija“, „Hibridni ratovi u kontekstu post globalizacije“, „Informacioni rat i nova politička realnost“, „Fejk novosti i tehnologija preventivne delegitimizacije izbora“ i mnogi drugi.
Sem teorije, fenomenom prevrata se bavi i praktično: 2019. je uz njegovu pomoć obnarodovan i sprečen kontakt zamenika Čavesa – Diosdada Kabilja sa CIA i prevrat u Venecueli koji je spreman u režiji CIA. Kao posledica ove operacije smenjen je savetnik za bezbednost predsednika SAD Džon Bolton.
Prof. dr Viktorovič Manojlo u razgovoru za RT Balkan osvrnuo se na dešavanja u Srbiji.
– Po mom mišljenju, to što se sada događa u Srbiji je veoma nalik na ponavljanje „buldožer revolucije“ koja se dogodila 5. oktobra 2000. godine. Zato što protesti koje gledamo ne izgledaju kao stihijski već se čini da su to unapred organizovani skupovi. Mogu se, naravno, razumeti ljudi koji su nezadovoljni ovim ili onim stranama života, životnim standardom, ekonomijom, siromaštvom, jer probleme ima svaka država. Nema tog lidera u svetu i šefa države koji ne pravi greške. Ali u ovom slučaju scenario koji se odvija u Beogradu je veoma nalik na klasičnu obojenu revoluciju koja se već odigrala u Srbiji 2000. godine. I koja je dobila naziv „buldožer revolucija“, to jest sve se odvija po istom obrascu, samo bez buldožera – kaže on.
Dodaje i da ljudi nisu tek tako došetali na glavne trgove, da su mnogi od njih dovedeni, što znači da je to pripremano unapred, vidi se koordinacija ovih delovanja. I sve ovo pokazuje da se primenjuju savremene tehnologije organizovanja državnog udara i prevrata.
Glavna karakteristika obojene revolucije
Kako kaže, u prve redove se istura omladina što je jedna od karakteristika obojene revolucije.
– Zato što se najpre mladi ljudi gurnu pod pendreke i vodene topove policije a onda se izbaci parola „biju našu decu!“ To je tipična tehnika – objašnjava.
Viktorovič Manojlo rekao je i da se za sada obojena revolucija u Srbiji razvija po klasičnom scenariju.
– Ako se pogleda najnovija praksa organizovanja i sprovođenja obojene revolucije na primeru pokušaja državnog prevrata u Belorusiji 2020. godine, vidi se da je tamo bio pokušaj „hibridne obojene revolucije“. Tamo već nije bilo „Majdana“ u smislu stalnog logora na glavnom trgu, koji je neophodan radi stvaranja agresivne političke rulje. Organizatori su koristili „taktiku roja“, kada se agresivna rulja po signalu pojavljuje u raznim delovima grada, u ovom slučaju Minska, tako da policija se baca svom snagom sa svih strana u kvart u kome bi se agresivna rulja odjednom niotkuda pojavila, da bi ogradila i smirila opasnost. U trenutku kada bi se snage reda tu okupile, agresivna rulja bi se momentalno po naredbi razilazila i odmah bi se u drugom delu grada takođe po komandi stvarala druga ista takva agresivna rulja, na mestu gde nema policije i organa reda jer su oni već bili premešteni u kvart gde je bila prethodna rulja. Ova taktika se naziva „taktika roja“. I aktivno je korišćena u Belorusiji – priča ugledni profesor i dodaje:
Ljudi se mobilišu pod nepolitičku agendu
Sasvim je moguće, ako se događaji u Beogradu budu razvijali u pravcu omasovljenja, da će iste ove tehnologije biti korišćene i kod vas. Sledeća tehnologija karakteristična za savremene obojene revolucije je „mrežno upravljanje protesnim grupama i pokretima“, kod koje se pomeranje protesnih grupa po gradu upravlja i koordinira uz pomoć, na primer, nekog kanala na aplikaciji Telegram. Tako je bilo i u Belorusiji gde je postojao kanal „NEKSTA“ na kome su u realnom vremenu objavljivane naredbe rukovodilaca protesta svojim aktivistima. U suštini, delatnosti raznih protesnih grupa su koordinirane iz jednog centra.
Sledstveno i ovde u Srbiji, iste te tehnologije ne samo da će biti primenjivane već, kako izgleda, one se već sada primenjuju.
– Posebno treba obratiti pažnju na „tehnologije konfliktne mobilizacije“. Pod ovim tehnologijama se imaju u vidu tehnologije uvlačenja običnih građana u proteste. Kod savremenih obojenih revolucija ove tehnologije se koriste pod isprva političkom agendom. To jest, ljudi se ne izvode na ulice uz političke parole, već uz parole protesta protiv siromaštva, korupcije, krađe i drugog – ističe profesor.
Objašnjava i koju metodologiju koristi opozicija i da ljude mobilišu pod nepolitičku agendu.
– I ovde se ista tautologija sprovodi: ljude izvode pod parolom „Vučić je lopov“, a to nije politička parola. Ljudi se mobilišu pod nepolitičku agendu a koja se kasnije, kada se ljudi već sakupe na nekom velikom trgu i pretvore u rulju, pretvori u parole koje brzo postanu političke. To jest, pojavi se politički program uperen protiv vlasti. Može se očekivati da će sve ove tehnologije biti primenjivane i kod vas.
„Vatreni pojas i pohod na Rim“
Nagoveštava i primenu DDos napada ili tehnologije.
– Da, to je takođe veoma opasna tehnika. Tačnije, ovde je reč o dve tehnike. Prvo su DDoS napadi kada se po krugu oko glavnog grada stvara „vatreni pojas“, koji počinje kao šumski požar da se sa raznih strana približava glavnom gradu. Kada masovni protesti koji počinju kao demonstracije a kasnije se pretvaraju u masovne nerede, krenu da se pojavljuju u svim većim gradovima u provinciji. I koliko god da vlast ima policajaca njih svejedno ne može biti dovoljno ako istovremeno sve gori.A zatim ti protesti mogu biti iskorišćeni da se naprave kolone koje bi krenule prema Beogradu. I tada se koristi druga tehnika, takozvani „pohod na Rim“. To je tehnika koju je prvi primenio Garibaldi, a zatim i Musolini – objašnjava ruski ekspert.
Ističe i da, ukoliko je obojena revolucija već počela, lider države više i nema drugih mogućnosti, on će morati da se bori do kraja, a da u suprotnom, vrlo lako se može dogoditi da prođe kao Mubarak, Gadafi, Milošević koji su odbijali da se bore.
