Udruženje za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama “Otvoreno srce sveta” Vršac, uz podršku Grada Vršca, juče je, u svojim prostorijama, organizovalo posetu volontera Crvenog krsta Vršac, povodom obeležavanja Svetskog dana osoba sa Daunovim sindromom, koji se obeležava svake godine 21. marta i tom prilikom volonteri su se upoznali sa karakteristikama i mogućnostima osoba sa Daunovim sindromom.
Održana je kreativna radionica posvećena tom danu, uz učešće članova Udruženja i volontera Crvenog krsta, a danas u prostorijama ŠOSO „Jelena Varjaški“ Vršac , održane su kreativne, a nakon toga i sporstke radionice učenika prvog ciklusa.
U ime Grada Vršca, prisustvovala je Maja Ristić Lažetić, član Gradskog veća za socijalna pitanja, koja se ovom prilikom obratila prisutnima.
“Povodom obeležavanja Svetskog dana osoba sa Daunovim sindromom, koji se obeležava 21. marta, od 2006. godine, u cilju podrške i skretanju pažnje šire društvene zajednice na značaj i važnost prihvatanja , uvažavanja i bližeg upoznavanja sa sposobnostima, karakteristikama i mogućnostima dece, mladih i odraslih osoba sa Daunovim sindromom, Grad Vršac obeležio je navedeni dan aktivnostima. Osobe sa Daunovim sindromom, kao i svi drugi, međusobno se razlikuju, ali ono što ih karakteriše jeste da su izuzetno srdačne, nasmejane i emocionalno tople sa izrazitom potrebom za bliskošću i prihvatanjem od strane najbližih kao i šire okoline”, izjavila je Ristić Lažetić.
Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom ustanovljen je 2006.godine, a 21. mart simbolično je izabran za taj dan, jer je u osnovi Daunovog sindroma hromozomopatija koja se javlja usled prisustva tri, umesto dva hromozoma na 21. hromozomskom paru.
U prenatalnom periodu, neinvazivnim testovima identifikuju se trudnice kod kojih postoji povećana mogućnost za rađanje deteta sa Daunovim sindromom, da bi se daljim ispitivanjima utvrdilo da li je došlo do hromozomskih aberacija u ćelijama ploda. Procenjena učestalost pojavljivanja Daunovog sindroma je 1:1.700 živorođenih beba širom sveta. Klinička slika može biti ublažena ako je kod osobe prisutan mozaicizam.
Specifične fizičke odlike deteta sa Daunovim sindromom su : okrugla glava sa zaravnjenim zadnjim delom, koso postavljene oči, male ušne školjke, kratak vrat, ugnuta baza nosa, mala usta, široke šake i kratki prsti. Na dlanovima osoba sa Daunovim sindromom može postojati takozvana brazda četiri prsta, odnosno usek linija koja se prostire ispod sva četiri prsta. Kod ove dece uočljiva je hipotonija mišića, kao i hiperfleksibilnost zglobova. Važno je napomenuti da pored opisanih i uočljivih fizičkih karakteristika na osnovu kojih se može posumnjati na Daunov sindrom, konačna dijagnoza mora da se zasniva na analizi kariotipa ćelija. Daunov sindrom predstavlja najčešći oblik hromozomskih aberacija koje dovode do intelektualne ometenosti.
Kod osoba sa Daunovim sindromom veoma često prisutne su anomalije srca , poremećaji rada organa za varenje (suženje jednjaka) i štitne žlezde, prisutni su problemi sa vidom i sluhom. Ove osobe podložnije su infekcijama grla, nosa i uha (upala srednjeg uha), koje mogu da ugroze sluh deteta, što se negativno odražava i na razvoj govora.
Razvoj mentalnih sposobnosti je znatno usporen. Imaju ograničene mogućnosti održavanja pažnje, snižen kapacitet kratkoročne memorije, redukovanu sposobnost formiranja i upotrebe strategije rešavanja problema, teškoće u razumevanju apstraktnih pojmova i koncepata, kao i kompleksnih socijalnih odnosa.
Ranom intervencijom, koja podrazumeva rad defektologa i drugih stručnjaka sa decom do tri godine života, u značajnoj meri može se preventivno uticati na nastanak pridruženih poremećaja i stimulisati psihomotorni razvoj. Posebno značajne aktivnosti koje pripadaju procedurama rane intervencije, odnose se na pružanje aktivne podrške celoj porodici u vidu informisanja, savetodavnog rada i praktične obuke. Većina dece sa Daunovim sindromom u periodu ranog detinjstva ređe ostvaruje interakcije sa roditeljima i slabije odgovara na podsticaje, ali istrajnost na njihovom uključivanju u svakodnevne aktivnosti porodice ima izuzetno pozitivne efekte.
Način na koji je dete sa Daunovim sindromom prihvaćeno u porodičnom krugu, pozitivno utiče na razvoj komunikacije, usvajanje dnevnih životnih veština i uspešnije uklapanje u socijalno okruženje. Podrška šire društvene zajednice, neophodna je kako bi se ovakvom detetu omogućilo da socijalne interakcije ostvari i van porodičnog kruga. Deca sa Daunovim sindromom mogu biti uključena u predškolske ustanove u okviru razvojne grupe za decu sa smetnjama u razvoju ili u redovne grupe uz odgovarajuća prilagođavanja i podršku defektologa.
Nekada su ova deca, kao i mališani sa intelektualnom ometenošću druge etiologije, pohađala nastavu isključivo u školama za decu sa smetnjama u razvoju. Danas postoji mogućnost da se uključe u vaspitno-obrazovni proces i u redovnim školama, ali samo ukoliko ona može da obezbedi potrebna prilagođavanja i odgovarajuću podršku. Bez navedenih preduslova, neće se razviti svi detetovi potencijali, a moguće je i javljanje negativnih posledica socio-emocionalne prirode Uz intenzivan i specijalizovan rad sa defektolozima i stručnjacima drugih profila u tinejdžerskom dobu mogu da nauče korisne veštine, a postoje i osobe sa Daunovim sindromom koje u odraslom dobu uz minimalnu podršku i usmeravanje obavljaju aktivnosti samostalnog funkcionisanja i odgovornosti.
