U prepunoj galeriji Doma vojske otvorena je izložba radova Sergeja Draškovića. Na otvaranju su govorili mr Tomislav Suhecki, Davor Stojković, direktor KC Vršac i Rodoljub Drašković. Izložba će moći da se pogleda do 5. novembra u radno vreme galerije.
O izložbi
Pisati o crtežima Sergeja Draškovića, nimalo nije lako, potrebno je sagledati njegov celokupan opus od stotinjak studija, uglavnom portreta.
Dakle, osnovno pitanje bilo bi, šta to njega tera da perfektno crta i precrtava portrete? On sa neverovatnim senzibilitetom uspeva da pronikne u psihologiju modela ali i da nametne svoje razloge crtanja. Sergej se odriče bilo kakvog ekspresivnog načina rada već filigranski precizno beleži svoje raspoloženje koje prevazilazi puko prepisivanje, već meditativno prilazi crtanju i tako ujedno i preuzima psihologiju modela. Takav odabir načina rada njega svrstava u umetnike koji davno zaboravljen hiperrealizam, koristi da pronikne u suštinu crtanja. Sergej u epohi televizijskih i novinskih fotografija, koji se zasnivaju isključivo na brzom protoku informacija, postiže kod posmatrača efekat začuđenosti, ostavljajući za sobom uvek prisutno pitanje – kako je to uspeo. Posmatrači tih portreta, ostaju začuđeni njegovim umećem, a upravo ga to odvaja od većine umetnika koji često, na različite načine, prikrivaju manjak senzibiliteta i crtačkog znanja. Ponajviše zbunjuje, posvećenost vremenu koje Sergej provodi u izradi crteža, i to posebno danas u vremenu ekspresije, novih medija …. ubrzanosti svega mogućeg. Sergej u ovim radovima, olovku i papir stavlja ispred beskonačnih kompjuterskih pomagala, kao osnovni materijal i na taj način se namerno suprotstavlja „ekranskim paradigmama“, dominantnim u poslednjih 50 godina. Baš takva posvećenost procesu stvaranja jednog dela, njemu obezbeđuje mesto među umetnicima na koje se treba obratiti pažnja.
Crteži koji su izloženi na ovoj izložbi, obnavljaju interesovanje publike ka zanatskim umećem ka i značaj istoga i ne samo u kontekstu umetnosti. Izložba nas upućuje na preispitivanje razarajućeg dominantnog uticaja na psihologiju pojedinca, mediji i tehnika sve više preuzimaju ulogu pojedinca koji bi trebao biti u posedu svojih čula.
Kroz radove ovog umetnika postavlja se i pitanje zadatka umetnika pa i pojedinca je li moguće ovakvim crtežima i zanatskim umećem ukazati na aktuelna probleme današnjice , suprotstavi se svojim izrazom, nekontrolisanom uplivu u digitalne kulture u polje umetnosti.
Ukoliko se ovakvi umetnici ne prepoznaju polju kulture, ostaje iznova preispitivanje – ŠTA JE TO UMETNOST DANAS
O Sergeju Draškoviću
Rođen je u Karlovcu, u Hrvatskoj. Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2005. godine u klasi prof. Gordana Nikolića. Prvu i drugu godinu studija je bio u klasi prof. Dimitrija Pecića. Nagrađivan je u drugoj i trećoj godini studija za crtež i pejzaž. Učestvovao na vise kolektivnih i nekoliko samostalnih izložbi.
Živi i radi u Beogradu.
2001 Kuća Vojinovića, Inđija (sa Sašom Marjanovićem i Milanom Bosnićem)
2004. Galerija zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd
2004. Srećna Galerija, Studentski kulturni centar, Beograd
