Gromoglasno najavljivani, a očigledno lažima prepumpan protest u Vršcu, koji je vršačka „opozicija“ nazvala „operacija“ i organizovala u čast Marinike Tepić, po njenom životnom motou „Iz Banata iz inata“, pretvoriće se u izduvani luftbalon.
U srpskom Banatu, prema poslednjem popisu stanovništa, živi skoro 496.000 stanovnika. Danas će, u Vršac, doći između 5 i 7 hiljada, ali ne samo iz Banata, nego i iz Beograda, Novog Sada, Smedereva, Požarevca…cela organizacija Marinike, Đilasa i Dinka Gruhonjića se napregla, ali više od ovoga nisu uspeli. Ni novac, koji im je pretekao od USAID, nije pomogao. Dnevnica za „namernike“ dostigla je vrtoglavih 12.000 dinara. Bolje da su taj novac donirali deci bez roditeljskog staranja. „Operacija“ je pukla!
Kako sami priznaju, grupa studenata iz Zrenjanina bila je samo „mamac“, nešto što će zaokupiti pažnju javnosti i što će oni, zbog političkog marketinga, koristiti za ličnu promociju. To su i učinili. Zloupotrebili su decu, koje je banatska košava raznela, decu raskrvavljenih nogu i sa drugim povredama, koje će osećati mesecima posle marša dugog 100 kilometara. Ostaje pitanje da li su to ova deca činila „samoorganizovano“, ili je u pitanju plaćen „hitchhiking“, što se moglo čuti od njihovih pratilaca, pre polaska iz Plandišta.
Jučerašnji dan bio je presudan. Kada su shvatili da neće imati „broj“, do kojeg im se stalo više nego do naroda, posegli su za totalnim lažima na društvenim mrežama, ne bi li podstakli empatiju i pokušali da, veštački, izmame impuls naroda, kao nad teškim tragedijama koje su pogodile celu Srbiju, a nad kojima lešinare, govoreći da „roditelji preminule dece nemaju tapiju na bol“. Šerovali su slike studenata koji su pešačili iz Beograda ka Novom Sadu, jer nisu bili zadovoljni „brojem“ onih koji su pešačili iz Zrenjanina. Tih 50 je mali „broj“, pa su ga, jednim klikom, zamenili za veći. Bez blama i srama. Bolela ih je istina.
Sve koji ne misle kao oni, juče su na društvenim mrežama napadali, vređali, pretili im. Bilo je to poslednje priznanje poraza, koji će danas uslediti. Sami su sebi, u srce protesta „zabili glogov kolac“. Da ponovimo, opozicija je ubica protesta u Vršcu. Motiv: Kapitalizacija, privatizacija i monetizacija akumuliranog broja okupljenih na dosadašnjim protestima. Prisutni su žrtva, a tragično preminuli u stravičnoj tragediji u Novom Sadu (zbog koje će odgovorni morati da snose maksimalne posledice), nažalost, političko oružje izvršenja.
Vršac jeste slobodan grad. Vrščani misle svojom glavom. Vrščanima se ne naređuje. Jer, kada to uradite, budite sigurni da će uraditi potpuno suprotno. Poput inženjera iz Hemofarma i Frezenijusa i pojedinih privatnika, koji su, proteklih par nedelja, na ulici, iskazali bol prema preminulima, ali nikada imenom i prezimenom neće stati iza ikoga ko od toga pokuša, za sebe, da stvori političku dobit. I Rodoljub Drašković se odmakao od njih, kada su mu opozicioni „umjetnici“ došli i tražili velike pare za podršku. Pare, ne keks i čokolade. Mala su im bila vrata.
I roditelji su sada svesni da su politički aktivisti, probuđeni među profesorima, nastavnicima i učiteljima, jedini odgovorni što im deca ne idu u školu. Sve zbog političkog marketinga nekoliko porodica, koje mesečno, iz budžeta, imaju milionska primanja. Iz budžeta koji nastaje tako što roditelji plaćaju porez.
Ljudima su se ogadili i performansi. Gledali su kako, odjednom, nafta nije skupa, za traktore vredne i po nekoliko stotina evra. Gledali su „bajkere“ na preskupim motorima, za koje običan narod, na osnovu svoje plate, u banci ne može ni kredit da dobije. Gledali su Vrščani u plaćeničke „krvave šake“, koje su nalepili na simbole Grada, na Gimnaziju, čak i na pse. Gledali su politički indoktriniranu maloletnu decu, sa parolama čije značenje ta deca ni ne znaju. Gledali su fašiste kako prete porodicama. Vrščani neće da budu deo toga, koliko god se opozicija upinjala.
Ipak, najveći poraz, iz nedelje u nedelju, Vrščani su doživljavali gledajući kako „masu“ pokušavaju da preuzmu večiti gubitnici, Dragane, Tatjane, Dragice, Marije, Danijele, Brane, trenutno preobučeni u „demokrate“, „lige“, „frontove“, „antife“, „čuvarke“… zato je „broj“ počeo da pada.
Danas će Vršac dokazati da je grad slobodnomislećih, ponosnih ljudi. Kapije su otvorene, gosti izvolite, odakle god da dolazite. Osećajte se prijatno. Ali, u startu zaboravite ideju da provaljujete i „osvajate“ vršačku Gradsku kuću. Ona nije ni beogradska, ni novosadska, ni smederevačka. Ona je vršačka i tako će biti za vjek vjekova. Vlast, koja u njoj sedi, bira se na izborima, ne na ulici. Da niste, dok ste bili vlast, zatvorili više desetina preduzeća i ugasili par hiljada radnih mesta, da ste uradili bar još nešto pored velikog „projekta“ stavljanja krova na Kulu, možda bi vam narod i dao veće poverenje.
Mržnja i bolesne ambicije pojeli su ih iznutra. Danas, u Vršcu, biće parastos „obojenoj revoluciji“. I sve im je na vreme rečeno. Ali, ne vredi.
