Sudija Ljejmena Halilji je odbila moju tužbu pozivajući se, između ostalog, i na Cvijovićevu lažnu izjavu na saslušanju. Pošto je kao razlog za prekid radnog odnosa navedeno da nisam položio stručni ispit u predviđenom roku, advokat Jovo Borić je to pobijao činjenicom kako stručni nije položila ni koleginica Jelena Ivković, pa je ona ipak ostala na svom radnom mestu, piše u ličnoj ispovesti Svetislav Pušonjić, daleke 2015. godine.
Njegovu priču, koja je neverovatno obimna i prepuna činjenica, bitnih da se sagleda način „stolovanja“ Gorana Cvijovića, Sonje Božić i drugih Cvijovićevih „kadrova“ nad Vazduhoplovnom akademijom kao ličnom imovinom, prenosićemo Vam kroz 17 nastavaka. Ovo je 17. deo.
Na pitanje sudije “da li je Jelena Ivković imala položen stručni ispit u trenutku kada je Svetislavu Pušonjiću prekinut radni odnos“, Goran Cvijović je odgovorio: “Mislim da jeste“, što smo mi kasnije opovrgli papirom koji dokazuje suprotno. Uprkos tome, sudija Halilji je u obrazloženju za odbijanje tužbe Cvijovićevu lažnu izjavu navela kao punovažnu. Proces je trajao tri godine, a u međuvremenu su u penziju otišli Gordana Teofilović i Milan Ivković. To je otvorilo mogućnost za mirno rešenje spora, tako što bi me Goran Cvijović vratio u školu na jedno od upražnjenih mesta. Ali je on tamo zaposlio nove radnike – Zlatanović Sandru i Slavković Branislavu. Pojavilo se čak i treće radno mesto sa trideset procenata norme na koje je zaposlio Gavrilović Ivanu.
Proces je izgubila i koleginica Ljiljana Rakić, profesor Mehanike. Cvijović joj je oduzeo pedeset posto časova da bi dopunio normu drugom profesoru. Kao razlog je naveo da je Ljiljana Rakić Mehaniku završila na PMF-u, a taj kolega na Mašincu (iako je Mehaniku on tamo učio samo kao predmet, a ne poseban smer, što znači da je Ljiljana Rakić kudikamo kvalifikovanija da ga predaje u školi). Da bi imao zakonsko pokriće Cvijović je izmenio čitav normativ u vezi sa kvalifikacijama za predavanje Mehanike, što mu je Ministarstvo prosvete odobrilo, kao i sve prethodne njegove budalaštine. Ljiljani Rakić trenutno pokušava da oduzme i preostalu normu tako što podstiče đake da budu nemirni na njenim časovima i da mu prijave ako ih profesorka “šikanira“.
Cvijović ne ostavlja na miru ni Nevenku Miličić, samohranu majku troje dece koja živi kao podstanar. Nedavno joj je tek tako oduzeo trideset posto časova da bi dopunio normu profesora geografije, ali kada je Nevenka žestoko odreagovala na Nastavničkom veću, pomenuvši i Cvijovićev “Jugobanat“ (“Ja nemam privatnu fabriku, pa mi nije svejedno hoću li ostati bez posla“, rekla je pred svima), on je sutradan poništio rešenje i vratio joj časove, zamolivši je “da pred kolektivom više nikada ne pominje fabriku“.
No, kako su ljudi poput njega suviše gordi i bezosećajni da bi odustali od svojih bolesnih ambicija (te i kad prave korak nazad to čine samo da bi lakše napravili dva koraka napred), ne treba sumnjati da će Cvijović već smisliti neku novu pakost kako bi Nevenku “zakonski“ uklonio iz škole. “Vazduhoplovna akademija“ krupnim koracima grabi u evro-budućnost.
Bivše kolege koje povremeno srećem žale se na neizdrživu atmosferu. U zbornici niko ni sa kim ne priča i svi su potišteni do daske, mnogi su otišli čim su našli druga radna mesta. Članovi Uprave su jedini raspoloženi, u školi roštiljaju skoro svakog vikenda, za šta su preuredili manju pomoćnu zgradu u dvorištu. Dvore ih domari i tetkice, koje još prisiljavaju da im raspremaju stanove i za to im ne daju ništa preko plate od 18 000 dinara (tetkicama je od skora i subota uvedena kao radni dan).
Priča se, inače, kako Cvijović planira da svoju ciglanu premesti u inostranstvo, a poslove u Beogradu proširi otvaranjem avio-servisa. Posao u drugoj školi nisam našao. Konkurisao sam na upražnjena mesta, ali uvek bi me preduhitrio neko sa jačom preporukom ili vezom. Solidna i redovna plata u okolnostima masovne nezaposlenosti učinili su da prosvetarska zanimanja više ne budu nepopularna. Osim toga, po novom zakonu prednost pri zaposlenju imaju ljudi sa statusom “tehnoloških viškova“, koji ja nemam pošto sam četiri godine vođen kao “pripravnik na određeno vreme“. Činovnici Ministarstva prosvete su mi govorili kako oni taj status ne mogu da mi pribave i tako se zatvorio kafkijanski krug. Poslednjih godina prihodujem kao sajamski prodavac knjiga i honorarni lektor. Advokat Jovo Borić je podneo žalbu na presudu drugostepenom Apelacionom sudu u Beogradu. Posle svega, ostaje samo slabašna nada da tamo sedi neko koga nije samleo Novi Svetski Poredak i još uvek nije izgubio svoje “ja“.
Očekujemo od nadležnih organa da, u okviru velike akcije borbe protiv korupcije, provere i naše navode o zloupotrebama bivšeg direktora Vazduhoplovne agencije Gorana Cvijovića, njegove „partnerke“ Sonje Božić i svih drugih odgovornih lica:
