Na današnji dan 1856. godine, umro je srpski pisac Jovan Sterija Popović, prvi srpski komediograf.
Posle završenih studija prava u Kežmarku u Slovačkoj (tada Gornja Ugarska), radio je kao advokat u rodnom Vršcu, potom je prešao u tadašnju Kneževinu Srbiju i postao profesor prava na Liceju, prvo u Kragujevcu pa u Beogradu.
Kao načelnik Ministarstva prosvete Srbije obavio je pionirski rad u organizovanju školstva, pokrenuo inicijativu za osnivanje Akademije nauka, Narodne biblioteke i Narodnog muzeja. Izradio je i čitav rečnik nove srpske pravno-filozofske terminologije, ali ga na žalost intelektualna javnost nije prihvatila.
Učestvovao je u organizovanju prvog beogradskog teatra koji je otvoren izvođenjem njegove tragedije „Smrt Stefana Dečanskog“.
U početku je pisao pod uticajem Lukijana Mušickog i Milovana Vidakovića, ali je „Romanom bez romana“ napustio romantičarsku i avanturističku književnost.
Ostala dela: komedije „Laža i paralaža“, „Pokondirena tikva“, „Zla žena“, „Tvrdica“(Kir-Janja), „Rodoljupci“, zbirka pesama „Davorje“. Napisao je i jedan udžbenik retorike.
Na današnji dan 1875. godine, umro je i srpski politički mislilac i pisac Svetozar Marković, osnivač socijalističkog pokreta u Srbiji i prvi teoretičar realizma u srpskoj literaturi.
Po povratku sa studija u Švajcarskoj i Rusiji, gde je upoznao Karla Marksa, Nikolaja Černiševskog, Dmitrija Pisareva, pokrenuo je 1871. prvi socijalistički list na Balkanu „Radenik“.
Bio je pod uticajem ruskog „narodnjaštva“. Ubrzo odlazi iz Srbije i godinu dana živi u Novom Sadu. Po povratku je 1873. i 1874. pokrenuo listove „Javnost“ i „Glas Javnosti“, a 1875. „Oslobođenje“.
Zbog navodne štamparske krivice, odležao je devet meseci u požarevačkom zatvoru, odakle je izašao teško bolestan.
Člancima „Realni pravac u nauci i životu“, „Pevanje i mišljenje“ i „Realnost“ snažno je uticao na srpsku književnost krajem 19. veka. Političke ideje razradio je u delu „Srbija na istoku“, najznačajnijem i najoriginalnijem spisu.
