Vršački Vladika Teodor Nestorović, pod barjakom sa izvezenim likom Svetoga Save, poveo je 1594. godine Banaćane u prvi veliki srpski ustanak protiv Turaka. Prema istorijskim podacima, Vršac je bio centar pobunjenika, a Vladika moralni i duhovni pastir svoga naroda.
Ustanak Srba u Banatu bio je masovan. Četiri puta su ustanici u velikim bitkama pobeđivali Turke. Sva veća mesta u Banatu, sem Temišvara, nalazila su se u rukama ustanika. Kako je ta buna izgledala, govore stihovi jedne od narodnih pesama iz tog vremena:
„Sva se butum zemlja pobunila,
Šest stotina podiglo se sela,
Svak’ na cara pušku podigao!“
Banatski ustanak silno je odjeknuo i među Turcima i u hrišćanskom svetu. Na dvoru austrijskog cara Rudolfa Drugog govorilo se o pobedama banatskih Srba, a nemački, francuski i italijanski hroničari pisali su o pokretu Srba u Banatu. Ustanak se suštinski oslanjao na Erdelj, čiji je zapovednik podsticao bunu.
Turski vojskovođa Sinan Paša zatražio je da se iz Damaska donese zeleni Muhamedov barjak, kako bi ga suprotstavio srpskom svetitelju. A da bi potpuno uništio srpski nacionalni i verski zanos, doneo je iz manastira Mileševe mošti Svetog Save i spalio ih u Beogradu.
U odlučujućoj bici kod Bečkereka, jula 1594. godine, borilo se 4.300 ustanika protiv 36.000 Turaka. Hroničari su zabeležili da su Srbe, pored ratne sreće, napustili i saveznici iz Erdelja. Sve što je tokom proleća osvojeno, do jeseni je izgubljeno, a narod se opet našao u zbegovima.
Jedna četa ustanika, pod vođstvom Janka Lugošana Halabure, opsedala je Vršačku kulu u kojoj se nalazila turska posada. Arslan beg, zapovednik tvrđave, izazvao je Halaburu na dvoboj. U tom dvoboju Janko mu je odrubio glavu. Dvojica megdandžija su u ličnom obračunu spasli puno života svojih vojnika, što njihove istorijske uloge čini još značajnijim.
Jankova pobeda nije mnogo promenila situaciju, jer je uskoro pod Vršac stigao Hasan paša. Branioci Vršca su se povuku i ponovo prepustili tvrđavu Turcima, a Janko Halabura je nekoliko dana kasnije pogine u bitci kod sela Parta.
Turci nisu želeli da vladaju pustom, a plodnom zemljom, pa su objavili pomilovanje za one koji se vrate i pokorno žive. I Vladika se, zbog naroda, vratio u Vršac, ali je, po nalogu temišvarskog beglerbega, uhvaćen i kažnjen, jednom od najstrašnijih smrti, dranjem kože “na meh”.
Godine 1994. na inicijativu tada episkopa Banatskog, kasnije episkopa Žičkog Hrizostoma, kalendaru Srpske pravoslavne crkve prinet je Sveštenomučenik Teodor Vršački.
Tim činom je obnovljena istorija i nacionalno pamćenje srpskog naroda, a Vršac je povratio epitet važnog grada.
Na predlog vladike banatskog Nikanora, centralni Gradski trg, od 2009. godine, nosi ime Trg Svetog Teodora Vršačkog.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 29. maja slaviće Svetog Teodora Vršačkog, vladiku banatskog, predvodnika srpskih ustanika iz Banata protiv turske okupacije 1594. godine. Sveti Teodor Vršački slava je Grada Vršca.
Na jednom od vršačkih brda, nad samim gradom, dominira Hram Svetog Teodora Vršačkog. Svetac sa tog mesta i dalje čuva svoju ravnicu.
