Još jedna značajna godišnjica, koju će Srpska Pravoslavna Crkva ovog leta blagosti Gospodnje dostojno, svenarodno i mnoštvom prigodnih manifestacija proslaviti, sabrala je 20. septembra 2025. godine mnogobrojni verni narod i srpske arhijereje predvođene Svetejšim Patrijarhom g. Porfirijem u drevni manastir Mesić u Banatu.
Proslava osam vekova svete obitelji mesićke krunisana je svetom Liturgijom kojom je načalstvovao Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije, uz sasluženje visokopreosvećene i preosvećene gospode arhijereja: budimskog Lukijana, banatskog Nikanora, srednjezapadnoameričkog Longina i osečkopoljskog i baranjskog Heruvima.
U ime Grada Vršca, proslavi su prisustvovali gradonačelnica Dragana Mitrović, zamenik gradonačelnice Dejan Santrač, član Gradskog veća Slaviša Maksimović, direktor Turističke organizacije Aleksandar Daskalov i direktor JKP Drugi oktobar Miloš Salapura.
Beseda Svetejšeg Patrijarha po čitanju jevanđeljskog začala ostaće zabeležena kao još jedan dirljiv primer očinskog poziva rodu srpskom da se ugleda na svoje svete pretke, koji su pre osam vekova potvrdili svoje opredeljenje za zakon Božji, zakon jevanđeljski, zakon ljubavi prema Bogu i prema bližnjem:
– Neka zakon Božji bude temelj našeg postojanja, neka Jevanđelje Hristovo i reč ljubavi bude naš temelj i osnova na kojoj živimo i na kojoj razvijamo sva druga pravila i sve druge zakone. O tome, braćo i sestre, svedoči ova svetinja. Osam vekova na ovom mestu postoji i upravo po blagoslovu Svetog Save – kada je podignuta ova svetinja i kada je ovde došao monah sa Svete Gore da upravlja njom – od tada i na ovim prostorima, kao i svugde gde god se nalazimo, zakon Hristov jeste zakon po kojim živimo. Sabrali smo se ovde u ovoj drevnoj svetinji u Banatu da proslavimo ime Božje i da slaveći ime Božje potvrdimo, pokažemo i projavimo da smo telo Hristovo, da smo jedna Crva, da smo jedan i jedinstven narod Božji, da pripadamo jednoj svetoj, sabornoj i apostolskoj Crkvi, koja za svoju glavu ima Gospoda Hrista – a to znači: čim je jedna glava, jedno je i telo – da smo svi samim tim jedno sa svakim čovekom koji je kršten ime Oca i Sina i Svetoga Duha na pravoslavan način. I slava Bogu, ova svetinja svedoči ne samo da smo kršteni kao pravoslavni hrišćani, nego da smo već evo osam vekova na ovom prostoru na pravoslavan način slavili ime Božje, da smo se sabirali u hramovima Božjim, da smo se u njima Bogu obraćali za pomoć, za blagodat i blagoslov Njegov, da smo tu sebe preispitivali i ogledali se u licu Hristovom, odmeravali i procenjivali da li smo na putu Božjem ili skrećemo sa Njega. Već osam vekova ova svetinja ovde stoji i svedoči da smo mi, Srbi, pravoslavni hrišćani. Ova svetinja svedoči da smo se opredelili za zakon Božji, a ne za život po zakonu ljudskom.
Podsećajući da pod kapom nebeskom postoje samo dva zakona po kojima se može upravljati život svakog pojedinca, ali i život jednog naroda, Svetejši Patrijarh je kazao da je zakon ljudski relativan i prolazan, da se tiče interesa pojedinaca ili grupa, da ne misli o celini uvek i na svakom mestu, a samim tim da ne donosi dobro uvek svakom i na svakom mestu:
– Ali postoji i zakon Božji, koji je večan, koji je nama Bogom otkriven u Sinu Božjem, u Hristu. Za nas, Srbe, pravoslavne hrišćane, to je zakon Jevanđelja. Zakon Jevanđelja jeste upisana reč Božja. To je zakon ljubavi prema Bogu čitavim i svojim bićem, ali i prema bližnjem kao prema samom sebi. To je zakon milosrđa i praštanja. To je zakon razumevanja i pokajanja. Jednom rečju, braćo i sestre, to je zakon koji nas vodi u Carstvo Božje, zakon spasenja, ali i zakon koji, kad njim živimo, čini da budemo ispunjeni punoćom radosti, lepotom i smislom. To je, braćo i sestre, zakon Hristov za koji smo se mi opredelili u ličnosti svetitelja Božjeg, svetitelja Save.
– Dakle, zakon Hristov jeste zakon po kojim živimo. A Gospod u današnjem Jevanđelju podseća da ćemo biti odbacivani, da ćemo biti kritikovani, prezirani, ponižavani, progonjeni ne zato što sami po sebi mi izazivamo takve stavove nekih u odnosu na nas, nego zbog toga što smo se opredelili za ime Hristovo, a Njega su gonili jer su hteli ne zakon Božji, nego zakon ljudski. I mnogima, koji se opredeljuju za zakon ovog sveta, za zakon palog čoveka, za zakon interesa, za zakon privremenog uspeha, a nisu te zakone proverili Jevanđeljem Hristovim, njima će smetati Hristos, njima će smetati Jevanđelje, jer ih ono proziva, razobličava ih. Takvima će onda smetati i naše ime, smetaćemo im mi jer se opredeljujemo za zakon Hristov – upozorio je Svetejši, a zatim naglasio:
– Mi znamo da je Gospod naš Krst postavio kao naše znamenje, da je On raspet ne da bi ostao na tom Krstu poražen, nego bi da bi Krstom porazio smrt, da bi Krstom porazivši smrt vaskrsao i doneo pobedu, pobedu smisla, pobedu ljubavi, pobedu večnosti, pobedu života, pobedu nad đavolom, grehom i smrću.
Na kraju očinske pouke, Patrijarh je zaključio:
– Zato, braćo i sestre, naše je da slavimo ime Hristovo, da radimo svoj posao, da idemo svojim putem i da se ne osvrćemo na to šta će drugi reći, da se ne osvrćemo na to šta će nam drugi učiniti, nego da se uvek trudimo da, poštujući reči Jevanđelja, mislimo o tome šta mi drugima činimo, jer sve što činimo – činimo drugima kao bližnjima, ali u isto vreme i pre svega činimo to Hristu. Neka bi Gospod dao se, kao što su se naši preci pre osam vekova ovde sabrali i kroz sva vremena do naših vremena sabirali, mi uvek ovde okupljamo i uvek opredeljujemo za reč Hristovu, za zakon Hristov, za zakon Boga živoga. Neka je slava Njemu, Trojedinom Bogu, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Viskopreosvećeni Mitropolit banatski g. Nikanor je uputio reči zahvalnosti Svetejšem Patrijarhu, arhijerejima, predstavnicima državnih i lokalnih vlasti, privrednih i kulturnih ustanova što su učestovali u proslavi velikog jubileja manastira Mesića:
– Posebno uznosimo molitvenu blagodarnost prvom Arhiepiskopu srpskom, Svetom Savi, koji je pre osam stotina godina zadužio svog učenika Arsenija da na ovom mestu sagradi svetinju i što je blagoslovio da posle osam vekova budemo baš mi ovde prisutni i proslavimo ovaj značajan i važan jubilej. Na današnji dan zahvalimo Gospodu što nas je udostojio da budemo učesnici ovog slavlja. Svako od nas prisutnih ovde pripada ovom manastiru. Za vreme moje službe u Eparhiji banatskoj osetio sam koliko je našem srpskom narodu – ali i bratskom rumunskom i drugim narodima na ovom području – važna i značajna ova svetinja. Koliko do nas stoji mi je čuvamo ne samo radi svetih predaka, koji su veru našu s kolena na koleno prenosili i ovu svetinju sačuvali, nego i da je u punom sjaju predamo našim potomcima. Svima koji pomažu i brinu o manastiru Mesiću veliko hvala, a najpre Bogu, Svetome Savi, Majci Božjoj koja čuva naš manastir i Svetom Jovanu Proroku i Preteči kome je posvećen naš sveti manastir. Čuvajmo svoje svetinje, jer će i one čuvati nas.
Posle pozdravne reči Visokopreosvećenog g. Nikanora, uručena su visoka crkvena priznanja dobrotvorima manastira. Svečana akademija je započela zanimljivim izlaganjem đakona dr Ivice Čairovića, profesora Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu, o burnoj istoriji mesićke svetinje. Usledili su nastupi Kulturno-umetničkog društva Laza Nančić i muzičke grupe Zlatnik. Proslava velikog jubileja završena je velikim crkveno-narodnim saborom u porti drevnog manastira.
