Turistička organizacija opštine Bela Crkva predstavlja svoje neverovatne potencijale na 47. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu. Njihov štand, koji uvek privuče veliki broj posetilaca, posetila je i predsednica opštine Bela Crkva Tatjana Kokar.
Bela Crkva je geografski smeštena u sam jugoistok Vojvodine, između obronaka Karpata i Deliblatske peščare, na sedam biserno plavih jezera i na obalama Dunava, Nere, Karaša i kanala DTD. Prirodni raj na zemlji – koji sam sebe promoviše. Još na 45 paraleli, na kojoj se rađa vrhunsko voće tropske slatkoće. Sve što valja, tamo je smešteno.
Ušća Karaša u DTD i Nere u Dunav raj su za lovce i ribolovce, a život na jezerima ipak je prilagođeniji urbanijim turistima.
Većina se opredeljuje za Vračevgajsko jezero, koje je prilagođenije mališanima, Šljunkaru, najpopularniju kod mladih ili Glavno jezero na kojem postoji autokamp i koje polovinom avgusta, za vreme tradicionalne vodene hajke na soma kapitalca, prihvati i do 10.000 posetilaca. Neman iz belocrkvanskog Loh Nesa, od miline po Nesiju nazvan Besi, uglavnom svakog leta umakne svojim goniocima.
Učesnici, po navici, posle ipak odličnog ulova, tugu utole u pesmi, ribljoj čorbi, čašici druženja i prepričavanju, sve do jedne, istinitih ribolovačkih priča. Ribolovačka pripovedanja o zverima koje sa lakoćom kidaju i najbolje zamke i požutela fotografija iz 1953. godine na kojoj između dvojice pravih majstora visi som dugačak tri metra, dokaz su da kapitalaca u jezeru ima. Ko se ovde ne zasiti, velika gastronomska ponuda očekuje ga u Staroj palanci na Dunavu, na svega par minuta vožnje.
Kada su inostrani turisti u pitanju, interesantija ponuda su spojeni delovi Specijalnog rezervata prirode “Deliblatska peščara”, “Labudovo okno “ i “Dragićev hat”. Na levoj obali Dunava, na mestu gde pet kilometara vodenog prostranstva spaja Vojvodinu i Srbiju, po obodu Deliblatske peščare, između Dubovačkog rita i kanala DTD, sa kopna zaštićen ograćenim lovištem za visoku divljač, nalazi se mali raj na zemlji – “Labudovo okno”.
Nastalo je posle izgradnje Đerdapa. Usporeni Dunav je svom silinom oteo banatsku obalu i stvorio jedinstven mozaik životnih zajednica sa tipičnim i specifičnim predstavnicima flore i faune na ovakvim vodenim staništima. 2.500 hektara močvarno ritskog vodenog bogatstva, bara, trstika, ada Žilave i Čibuklije, od pre par godina zaštićeni Uredbom republičke Vlade, ime je dobilo po tome što jedan deo Velikog rita svake godine naseljavaju labudovi iz cele Evrope. Inače, “Labudovo okno” je značajno stecište močvarne ornitofaune sa stabilnim prostorom za gneždenje retkih vrsta. U toku zimskog perioda u Labudovom oknu nađe pribežište i dopunsku ishranu oko 30 hiljada divljih gusaka i do 25 hiljada divljih pataka. Ovde se gnezde vrlo retke ptice, orao belorepan, mali i veliki kormoran, patka crnka, sve vrste čaplji, labudovi, laste bregunice, ptice pčelarice, ibisi…Kada govorimo o ribljem fondu, Labudovo okno je najbogatije područje u celom toku Dunava što se prventveno šarana tiče, a zatim i smuđa, soma, babuški, deverika, linjaka, kečige….
“Dragićev hat” koji sa kopna čuva “Labudovo okno”, ograđeno je lovište za visoku divljač, prvenstveno jelena i divljih svinja. Prostire se na 2.000 hektara na teritoriji opština Bela Crkva i Kovin i jedno je od dva vrhunska lovišta u Vojvodini. Karakteriše ga dinamičan dinski reljef, na kojem se naizmenično smenjuju šume i stepa. Na pojilištima u svako doba mogu se videti stotine tragova jelena špizera i divljih svinja. Registrovano je prisustvo i para vukova. Za zainteresovane lovce i ribolovce, u pet lovačkih kuća postoji ekstra smeštaj, koji iz odlične domaće kuhinje obećava specijalitete i od ribe i od divljači. Kuvarice valja posebno pohvaliti. A ako ste za šetnju, po predelima kao iz filmova o Hobitu, posetite i Zagajička brda…
A ovo je samo delić priče o neverovatnim, očuvanim prirodnim potencijalima Bele Crkve, da vam zagolicamo maštu…
