Ne propustite snažnu monodramu jednog od najpoznatijih glumaca i zabavljača s ovih prostora – Dragana Marinkovića Mace. „Lajf Kouč” dolazi u Vršac, na scenu Narodnog pozorišta „Sterija“, 17. marta, a vreme početka predstave je 20 časova.
Pripremite se za veče koja pomera granice — veče u kojoj smeh i tišina dele isto mesto. Maca vas vodi kroz brutalno iskrenu, emotivnu i duhovitu priču o svetu u kojem živimo, svetu koji nas istovremeno i oblikuje i lomi. Ovako je bilo na premijeri u Sarajevu:
Obezbedite svoje ulaznice na vreme – ovo je predstava o kojoj se dugo govori nakon što se svetla ugase. Pogledajte i kako je bilo na premijeri u Beogradu:
O Predstavi „Lajf Kouč“:
„Lajf Kouč“ snažna je monodrama u kojoj Dragan Marinković Maca secira današnje društvo s brutalnom iskrenošću i humorom koji boli. Predstava razotkriva svet u kojem su moral, poštenje i ljubav postali relikti prošlosti. Kroz lucidne monologe, Maca vodi publiku od smeha do tišine, od ironije do samopropitivanja. Predstava ogoljuje apsurd civilizacije koja je zaboravila da razgovara, voli i saoseća. Maca nas podseća da smo izgubili smisao života u jurnjavi za stvarima koje nam ne trebaju, dok zanemarujemo ljude koje volimo.
„Lajf Kouč“ je gorak smeh i topla suza u istoj rečenici. To je dijagnoza našeg vremena, ali i poziv na buđenje. Pred nama stoji čovek koji više nema potrebu da se dokazuje, već da progovori. On ne nudi rešenja, nego ogledalo. A u tom ogledalu – svi mi. Smeh koji se pretvara u stid. Suza koja oslobađa. Ovo je predstava koja se ne gleda samo očima, nego i dušom.
Da li je psovka postala oružje istine, a humor način preživljavanja? „Lajf Kouč“ nije predstava koja miluje… Ona udara, provocira, razbija… Ali u svakom udarcu krije se nada da još uvek možemo biti bolji. Publika izlazi sa smehom, ali i s knedlom u grlu… Jer iza svake šale stoji pitanje: dokle ćemo još trpeti ovaj cirkus koji zovemo život?
Glas glumca glas je generacija umornih od laži, površnosti i brzine. Njegova reč reže, ali i leči. Predstava nije propoved – ona je moderna filozofska molitva. Na kraju, Maca ostaje sam pred publikom – bez maske, bez laži, bez poziranja. I to je njegova najveća hrabrost.
„Lajf Kouč“ je više od predstave. To je podsetnik da je biti čovek najveća umetnost.
