Na jugoistoku Banata, u nepreglednoj ravnici, izdiže se jedinstveni reljefni i prirodni fenomen – Vršačke planine. Svojim iznenadnim uzdizanjem remete banatsku ravnici, pružajući utočište raznovrsnom živom svetu i svima koji tragaju za netaknutom prirodom i čistim vazduhom.
Stare gromadne planine i najviši vrhovi Vojvodine
Iako se nekada verovalo da su obronci Karpata, Vršačke planine zapravo pripadaju srpsko-makedonskom masivu gromadnih planina. U geološkom pogledu osnovu čine stene paleozojske starosti, stare oko 260 miliona godina, koje su nekada bile ostrva u drevnom Panonskom moru.
Ovaj masiv ujedno čuva i najviše tačke Vojvodine. Dominira Gudurički vrh sa 641 metrom nadmorske visine, a prate ga Lisičja glava (590 mnv) i Đakov vrh (449 mnv). Dok je severna strana planine strma i bogata vazduhom, južna se lagano spušta i obiluje izvorima i pijaćom vodom, pruživši idealne uslove za poznate vršačke vinograde.
Ruža vetrova i vazduh bolji od onog na Alpima
Posebna geografska pozicija stvorila je specifična vazdušna strujanja – čuvenu ružu vetrova. Vetrovi ovde neprestano prečišćavaju vazduh, dajući mu izuzetnu vrednost. Naučne analize francuskih stručnjaka pokazale su da je koncentracija negativne jonizacije na Vršačkim planinama veća nego u čuvenom Davosu u Švajcarskoj, dok je vazduh ocenjen kao kvalitetniji i od onog na Alpima.
Ova negativna jonizacija direktno utiče na vitalnost, regeneraciju organizma i mentalno zdravlje. O lekovitosti ovog prostora svedoči i podatak da je još tridesetih godina prošlog veka kraljica Marija Rumunska na ovim padinama podigla zgradu Crvenog krsta za lečenje i oporavak plućnih bolesnika.
Južnobanatska „Nojeva barka“ biodiverziteta
Smeštene na čvorištu tri velika regiona – Karpatskog basena, Balkanskog poluostrva i Karpata – Vršačke planine funkcionišu kao prava „Nojeva barka“. Ovde je utočište našlo oko 250 vrsta ptica, među kojima je retka Dugorepa sova, koja se u Vojvodini gnezdi jedino ovde, kao i Orao zmijar čije se kretanje prati satelitskim odašiljačima sve do podsaharske Afrike. Planina je dom i poslednjoj porodici vukova u Vojvodini, divljim mačkama, kao i brojnim vrstama gmizavaca koji su najbolji indikatori potpuno čiste i nezagađene sredine.
Raj za planinare i rekreativce
Sa 60 kilometara zvanično obeleženih planinarskih staza po najvišim standardima, Vršačke planine pružaju vrhunske uslove za hajking, rekreaciju i sport. Zbog specifične konfiguracije reljefa – prelaza iz dubokih udolina na vrhove – kumulativni uspon tokom šetnje može iznositi i do 1.500 metara. Zato su ove staze i ostenjaci za slobodno penjanje često služili i kao poligon za pripreme planinara za osvajanje najvećih svetskih vrhova poput Himalaja.
Danas je najpoznatija Staza zdravlja na severnom delu planine, gde je ruža vetrova najintenzivnija – pravo mesto da usporite, prošetate i udišete punim plućima.
