Zamislite! Dok vatrena stihija besni po Srbiji, firmu „JAT Privredna avijacija“, stacioniranu na aerodromu u Vršcu, tik do Deliblatske peščare, niko ni telefonom da okrene – dramatično prenosi blokaderska medijska platforma nedeljnik „Vreme“ reči Nikole Stankova, tehničkog direktora ove firme.
A oni, čak tamo u Vršcu, gledaju u telefon, čekaju i ćute na činjenicu da vatra guta Deliblatsku peščaru…ali sa blokaderskim „Vremenom“ rado pričaju.
Stankov za „Vreme“ kaže: Imamo deset dromader aviona, oni su namenski konstruisani za rad u poljoprivrednom šumarstvu i gašenju požara, a od toga dva imaju dozvolu i sada bi mogla da polete“ – ali ne lete, jer direktor bez ikakvog moralnog skrupula javno govori da „čeka poziv“!
I dok ova firma sa dva aviona – makar oni bili matori i malog kapaciteta – čeka poziv, prema našem nezvaničnom saznanju, nekoliko desetina vatrogasaca iz Temišvara, još pre dve nedelje, prešlo je granicu sa Srbijom „turistički“, a od turističkih atrakcija, odabrali su da gase požar u Grebencu i okolnim mestima. Niko ih ni telefonom nije zvao, nemaju ni avione, a ostaviše porodice i iz druge države dođoše da se sukobe sa vatrenom stihijom. Sa njima je, širom Deliblatske peščare, i više od 600 članova dobrovoljnih vatrogasnih društava i volontera iz Srbije, koji nisu „čekali poziv“.
Prenelo je „Vreme“ i jednu veliku istinu, sa ozbiljnim propustom: Srpska strategija privatizacije i rasparčavanja državnih firmi poslednjih decenija mnoge je firme finansijski „pretvorila u pepeo“ – Nisu to „poslednje decenije“ niti „srpska strategija“, nego ogoljeni kriminal bivše vlasti nazvan „privatizacija“. Ugasili su preko 500.000 radnih mesta i upropastili više hiljada firmi, kako bi njihovi pajtosi razgrabili zemljišta i objekte.
Da smo u pravu, potvrdiće vam reči upravo Nikole Stankova, koje je izrekao za „Blic“ 2009. godine, kada je tadašnje „žuto“ rukovodstvo nacionalne avio-kompanije jednom odlukom ugasilo brend stvaran šest decenija. Većina zaposlenih prihvatila je program za odlazak, ali, kako su naveli tada, isključivo da bi ukazali na pogubne poteze onih koji su im tada „predvodili struku“. Prethodnih šest godina, do te 2009., većinom su ćutali, jer je uništavanje ove firme počelo 2003. godine.
„Prvo, preduzeće nema osnovna sredstva, radionice, alate, opremu, vozila. Ubrojali su samo avione, motore i delove. To je apsurd, jer te avione nemaju gde i sa čim da održavaju. Drugo, adresa firme je Surčin 59, a niko ne zna gde je to. Promenom adrese gubimo i sertifikate i licence za koje je utrošeno mnogo vremena, truda i sredstava. Treće, novi direktor je i sam, posle dodatnih informacija, zatražio program za odlazak iz stare firme, pa je nova firma ostala bez glave. U osnivački fond ušlo je i 2,5 miliona dinara novčanih sredstava, što je dovoljno samo za zarade za jedan mesec. A već u januaru potrebno je oko pet miliona dinara za produženje plovidbenosti (registracija i osiguranje) aviona kako bismo spremno ušli u sezonu. Niko nas nije pitao kako da osnuju novu firmu, šta je sve potrebno. Sve odluke donete su dekretima generalnog direktora „Jata“. Odlučili smo se da demonstrativno odemo na ulicu, iako nam svima treba bar još pola radnog veka. Novac za otpremnine dobili smo efikasno. Tu nisu kasnili ni čas, iako nismo imali saglasnost našeg direktora iz Privredne avijacije. Zato nam se probudila sumnja da je cilj gašenje firme, a ne izdvajanje iz „Jata“. Pa medija centar ili štamparija u „Jatu“ imaju više zaposlenih nego mi. Bili smo profitabilni, iako smo prošlu godinu završili sa gubitkom od 25 miliona dinara“, rekao je Stankov za Blic 2009. godine, a vazduhoplovni tehnički kontrolor Jurij Vlasov i šef pilota Jon Kadarjan govorili su da će „sve što je nekad bila Privredna avijacija, moći na otpad“.
Sve se to događalo dok su „žuti“ planirali kada da otmu ceo aerodrom u Vršcu. I Stankov to zna i mnogi Vrščani. Svi smo svedoci šta se sve dešavalo i kakve su sve kombinacije smišljali. Ali, Stankovu to ne smeta da, dok Deliblatska peščara gori, učestvuje u blokaderskoj strategiji stvaranja novog „crnog labuda“, izazivanja panike, širenja dezinformacija i promocije mržnje.
Do ljudi je, nije do telefona.
