Od samog početka požara u Deliblatskoj peščari, koji je progutao preko 4.000 hektara ovog jedinstvenog ekosistema u Evropi, sumnja se da je u pitanju „ljudski faktor“. Pre par dana, ka Srbiji je sa teritorije Kosova i Metohije, ispaljena „vatrena lopta“. Nadležni državni organi pokrenuli su istragu, jer sumnjaju u pokušaj podmetanja požara.
I požar, koji je 21. jula izbio između Šumarka i Vrela, zahvatio je oko 20 hektara borove šume – na terenu neopristupačnom za vozila, na terenu gde nema ni pešačkih staza, u tački na koju ljudska noga ne može da kroči. Ovo se nije desilo samo od sebe.
Od tog dana, do zapaljenih 4.000 hektara u Deliblatskoj peščari, vatra je prkosila svom znanju ljudi, čak i onih koji su preko 40 godina gasili požare u Srbiji i širom Evrope. Niko ne može da objasni tačkasta žarišta na udaljenim i nepovezanim lokacijama. Izbijala je tamo gde izbiti ne može…
Treba li da trošimo reči o povezanosti blokaderskih organizacija sa Aljbinom Kurtijem, Hrvatima i drugima koji su van Srbije pokretali svoje medijske mašinerije da veličaju blokadere i kritikuju Srbiju? Plenković je to pre par dana i priznao. „Nadstrešnica“ je bila scenario, koji je on prozreo i neće ga dopustiti u Hrvatskoj. Kao i „Ribnikar“, „Dubona“, „Malo Orašje“, „Jovanjica“, „Zvučni top“…
Ali, šta kada to ostane bez očekivanih rezultata? Šta kada oni shvate da su preko milijardu eura dali ljudima nesposobnim da sprovedu njihove planove? Sigurno postoje i rezervni, koji će naškoditi Srbiji, što i jeste bio cilj blokadera i njihovih mentora.
Zato, podsećamo na reči Jove Bakića, koji je u euforično-revolucionarnom žaru, predvideo letnje događaje u Deliblatskoj peščari i u drugim delovima Srbije, gde vatra izbija iznenada. A, možda je i rekao nešto što nije planirao da kaže, iznoseći planove blokadera o uništavanju Srbije. Da li je „prženje“ Bakića samo „kulinarski rečnik“ ili ukazuje na nespretno najavljene tragične posledice koje gledamo ovih dana?
„Nema stajanja, moramo da pržimo zločince ovoga leta. Pržimo mi odozdo, sunce odozgo, nema odustajanja. Faza dinstanja je završena. Sada pržimo. Kada sunce popusti, onda ćemo mi pojačati temeperaturu odozdo“, poručio je profesor Filozofskog fakulteta Jovo Bakić na skupu u Krnjači.
Pozivamo nadležne organe da istragom obuhvate i ovog „profesora“, koji je i uoči blokada sa akademskom mirnoćom najavio: „Incidenti se mogu očekivati i danas i svakoga dana.“ Za njega ulično nasilje nije anomalija, već faza u pripremi dublje promene. Ili, kako je sam slikovito rekao, priprema da „obrok na kraju bude ukusan“. Šta Jovo Bakić zna o „prženju“ Deliblatske peščare?
Jer, opozicioni akteri, svih boja i struja, koji su do juče jedva znali da lociraju Deliblatsku peščaru na mapi, iz svojih udobnih fotelja orgijaju na društvenim mrežama još od pojave prvog stuba dima. Vidi se da je i ovo dobro uigran scenario. Piculini lešinari kao da su spremni dočekali požar u Deliblatskoj peščari. Izmileli su iz svojih buđavih rupica i apokaliptično zaurlali na društvenim mrežama i luksemburgškim medijima, kriveći i prokazujući sve, a sebe predstavljajući kao najveće humanitarce.
Kod svih njih vidljiv je isti ideološki refleks, „Jakobinska logika“, u kojoj viši cilj postaje važniji od pravila, institucija i ljudskih posledica. „Revolucionarna pravda“ postaje važnija od institucija, a politički protivnik prestaje da bude građanin sa pravima i postaje prepreka koju treba ukloniti.
Istorija pokazuje da takvi procesi gotovo nikada ne ostaju samo na retorici. Svaka ideologija koja sebe proglasi moralno apsolutnom, kao što to čine Bakić i slični, pre ili kasnije suspenduje pravila u ime „više pravde“. Nažalost, društva granicu između revolucije i represije najčešće prepoznaju tek onda kada je već pređena. Problem sa romantizovanjem sukoba i „jahanjem“ tragedija nije u tome što počinje idealima. Problem je što istorija pokazuje da revolucionarni jezici gotovo nikada ne znaju gde se nasilje završava.
Zato, šta Jovo Bakić zna o „letnjem prženju“ Srbije?
