Fejsbuk stranica „Bela Crkva Uz Studente“ pokušala je da od propale blokaderske akcije u Kajtasovu napravi sliku masovne podrške. Istina je da su, kada su videli da nema meštana Kajtasova i Grebenca, zvali Marjana Fiksmera i ekipu dokonih penzionera, da dođu i da se slikaju. Prosek godina ovih „studenata“ je 56,4. I to bi, od „akcije“, bilo to…
U objavi se zahvaljuju „meštanima Kajtasova i Grebenca“, tvrde da su „još više ubeđeni da studenti pobeđuju“ i najavljuju da već od sutra nastavljaju akciju „od vrata do vrata“. Dakle, poruka je jasna. Žele da stvore utisak da iza blokadera stoji široka i masovna podrška građana. Ali, onda dolaze fotografije koje konkretno demistifikuju pokušaje laži.
Mladi ljudi ih zaobilaze, a rečenica „studenti pobeđuju“ nije činjenica, već zloupotreba zajedničke imenice „studenti“, politička poruka i samoprocena organizatora. Nije navedeno koliko je građana razgovaralo sa njima, koliko ih je potpisalo bilo kakvu podršku, niti koliko je građana odbilo da učestvuje.
Kajtasovo nije mesto na kojem se može olako manipulisati emocijama građana. To je selo koje je pre samo nekoliko nedelja bilo ozbiljno ugroženo požarima u Deliblatskoj peščari. Tada su se meštani, vatrogasci i pripadnici civilne zaštite nalazili na terenu, dok su mediji izveštavali o neposrednoj opasnosti po ljude i imovinu. Zato je posebno cinično pokušavati da se fotografija sa par penzionera i propalih političara iz Bele Crkve i Vršca koristi kao dokaz da je čitavo selo stalo iza jedne političke opcije.
Građani imaju pravo da podrže koga god žele. Ali, isto tako imaju pravo da budu informisani bez laži i manipulisanja stvarnošću. Ako su blokaderi zaista uvereni u svoju podršku, najjednostavnije je da pokažu brojke. Koliko ljudi ih je podržalo? Koliko ih je odbilo? Koliko je građana Kajtasova zaista stalo iza njihovih praznih parola.
Tanka je granica između građanskog aktivizma i pravljenja političke predstave od nekoliko fotografija i velikih parola.
