U okviru vanrednih procena rejtinga koje sprovodi na globalnom nivou zbog krize izazvane pandemijom virusa COVID-19, rejting agencija Standard and Poor’s(S&P) donela je odluku da zadrži kreditni rejting Srbije za dugoročno zaduživanje u domaćoj i stranoj valuti na nivou od BB+, uz stabilne izglede za njegovo dalje povećanje, saopštila je danas Narodna banka Srbije (NBS).
U odnosu na prethodnu ocenu kada su izgledi za povećanje rejtinga Srbije bili pozitivni, agencija ističe da je promena opredeljena izbijanjem globalne pandemije korona virusa i njenog uticaja na svetsku privredu i finansijske tokove.
U svom saopštenju, agencija Standard and Poor’s ističe da je zadržavanje kreditnog rejtinga rezultat očuvane dugogodišnje makroekonomske stabilnosti, dostignutog rekordnog nivoa deviznih rezervi i uređenih javnih finansija.
Posebno ističu činjenicu da je nivo kreditnog rejtinga na nivou od BB+ podržan kredibilnom monetarnom politikom, kao i umerenim nivoom javnog duga koji omogućava da fiskalna politika u uslovima krize snažno podrži oporavak ekonomije od efekata globalne pandemije, objašnjavaju u NBS.
Prema oceni Agencije Srbija ulazi u ovu krizu sa znatno nižim neravnotežama nego što je to bio slučaj pre jedne decenije.
O tome svedoči i značajno manje oslanjanje na kratkoročnije prilive u odnosu na period nakon globalne finansijske krize kada su bili glavni izvor finansiranja velikih deficita.
Agencija ističe i da je, za razliku od perioda pre 2012. kada je prosečna godišnja inflacija u Srbiji bila dvocifrena, Narodna banka Srbije nakon 2012. godine očuvala inflaciju na niskom i stabilnom nivou od oko 2 odsto.
U izveštaju se navodi i da je stabilnost bankarskog sektora povećana uz prosečnu adekvatnosti kapitala na nivou od 23,4 odsto, dok je učešće problematičnih u ukupnim kreditima spušteno na 4 procenata, a ekonomski rast podržan i rastom kreditiranja.
Agencija navodi da će oporavak privrede Srbije nakon pandemije zavisiti i od kretanja u zemljama koje su naši ključni spoljnotrgovinski partneri.
U saopštenju S&P se ističe da rizici postoje, ali se i pored toga procenjuje da će Srbija u 2021. godini ostvariti privredni rast od 5 posto, koji će biti više nego dovoljan za potpuni ekonomski oporavak.
- Rezultati ostvareni u prethodnom periodu – od niske inflacije, stabilnog kursa, uređenih javnih finansija, bolje spoljne pozicije, preko visokih deviznih rezervi i jakog finansijskog sistema, omogućili su nam da se ovoj globalnoj krizi bez presedana suprotstavimo sa znatno bolje pozicije, istakla je guverner NBS Jorgovanka Tabaković povodom odluke rejting agencije Standard and Poor’s.
Ona je dodala da je time još jednom potvrđena ispravnost opredeljenja Vlade Srbije i NBS da kao neupitni cilj postavi očuvanje i jačanje makroekonomske, finansijske i fiskalne stabilnosti.
Tabaković je naglasila da će, zahvaljujući donetom paketu mera monetarne i fiskalne politike, efekti krize na ekonomsku aktivnost u Srbiji biti privremeni. Guvernerka ocenjuje da će, zahvaljujući očuvanju proizvodnih kapaciteta i životnog standarda stanovništva, Srbija u 2021. zabeležiti potpuni ekonomski oporavak.
Ona ističe da je Narodna banka Srbije prva institucija u zemlji i jedna od prvih centralnih banaka u regionu koja je odgovorila na pandemiju virusa COVID-19 donošenjem konkretnih mera.
- Snižavali smo referentnu kamatnu stopu kako bismo doprinosili još povoljnijim finansijskim uslovima, omogućili smo finansijski predah našim građanima i privredi, podržavamo likvidnost bankarskog sektora, a time i kreditnu aktivnost ka privredi i građanima. Nastavljamo pažljivo da pratimo i analiziramo kretanja, i da reagujemo svim instrumentima ako zatreba, potvrđujući još jednom da ćemo ostati garant stabilnosti u svim okolnostima, zaključila je Tabaković.
Standard and Poor’s u prvi plan ističe i da je rekordan nivo stranih direktnih investicija u prethodnom periodu bio više nego dovoljan da u potpunosti pokrije tekući deficit.
U saopštenju S&P se navodi da je najveći deo stranih direktnih investicija bio usmeren u razmenljive sektore, što je za rezultat imalo diversifikaciju izvoza i značajan rast njegovog učešća u bruto domaćem proizvodu.
