Dragana Rakić…samo izgovaranje ove dve reči naglas izaziva smeh kod gotovo svih Vrščana. Odmah se prisećaju nervnih rastrojstava, glumatanja, vrištanja…svih njenih „epizoda“, kojima je totalno upropastila političku opciju koju predvodi i još jednom preveslala one koji poverovaše u njene laži.
Nažalost, te dve reči dobile su i reč u Skupštini grada Vršca. Svaki put kada izusti bilo šta, korak je bliže totalnom političkom samouništenju. Već danas smo imali prilike da se u to uverimo. Zato i tvrdimo da će njeno političko samoubistvo trajati četiri godine – do sledećih izbora. Lagano i neizbežno.
Ona je i narodna poslanica. U Skupštini Srbije predstavlja isključivo sebe, egoistično, narcisoidno, karakteristično za samoljubive i samožive likove, za koje smo verovali da samo u komedijama postoje. Iskoristila je šačicu Vrščana i domogla se Beograda. Domogla se i novca Demokratske stranke kroz Fondaciju Ljuba Davidović. Zato je i jedno i drugo pred nestankom.
Puna usta kritike, kada dolaze od ovakvih opskurnih likova, izgledaju kao lavor prosute prljave vode. Nikakve koristi. Sem za nju lično. A kakve je koristi Vršac – ikada – imao od Dragane Rakić? Šta je to i kada, zamislite, promislite, Rakićka uradila za Vršac i Vrščane? Pokušajte da se setite bar jedne stvari… odgovor je – ništa i nikada!
Jedino što jeste uspela da uradi je da sebi obezbedi kućni budžet, kroz politiku i političku naklonost direktora Vazduhoplovne akademije, koji je njenog muža, uprkos činjenici da nema odgovarajuća znanja i stručnu spremu, unapredio i nagradio. I ona se tako zasposlila u Gradskoj biblioteci – po stranačkoj liniji, bez ikakvog konkursa.
Šta Vršac i Vrščani imaju od toga što Rakićka i njen muž mesečno, iz budžeta koji svi punimo plaćajući poreze, uzmu 10.000 evra? Odgovor je opet – ništa! Mi, Vrščani, od te porodice, dobijamo samo malo smeha, svaki put kada dotična otvori usta. Šteta što je Sterija nije upoznao. Kakva bi to parodija bila!
