Grad Vršac i Javno komunalno preduzeće „Drugi oktobar“ Vršac danas su, u okviru projekta „Eko pojas – prirodna zaštita za budućnost“, na lokalitetu Mali Rit, u okviru Predela izuzetnih odlika „Vršačke planine“, realizovali akciju sadnje vetrozaštitnog pojasa.
Reč je o području sa najmanjom pošumljenošću, gde je započeto formiranje pojasa širine 14 metara, na površini od 9.6 hektara. Tokom akcije posađeno je oko 9.000 sadnica autohtonih vrsta drveća, hrasta lužnjaka, hrasta kitnjaka i mečje leske, čime se stvara prirodni koridor koji doprinosi zaštiti zemljišta od vetra i erozije, ali i unapređenju biodiverziteta.
Događaju su prisustvovali Tatjana Gelić, pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine, kao i predstavnici UNDP Srbija i Ambasade Švajcarske. O značaju ovog projekta govorila je gradonačelnica Vršca, koja je istakla da je reč o dugoročnom i odgovornom pristupu zaštiti životne sredine.
„Veliko mi je zadovoljstvo što su Grad Vršac i JKP ‘Drugi oktobar’ deo jednog ovako značajnog projekta, koji je rezultat saradnje Vlade Republike Srbije, Ministarstva zaštite životne sredine i Evropske unije, a koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj. Ovo nije prvi put da učestvujemo u projektima koji imaju za cilj zaštitu životne sredine, što jasno pokazuje našu posvećenost ovoj oblasti. Reč je o sadnji vetrozaštitnog pojasa širine 14 metara, na površini od oko 9,6 hektara, gde će biti zasađeno oko 9.000 sadnica. Na taj način štitimo zemljište od vetra i erozije, ali istovremeno stvaramo i novo prirodno stanište za brojne biljne i životinjske vrste. Posebno želim da se zahvalim Poljoprivrednoj školi Vršac, koja je sa svojom mehanizacijom i ljudstvom pripremila kompletan teren za današnju akciju sadnje, čime je dala značajan doprinos realizaciji ovog projekta. Briga o zaštićenim područjima i zaštita životne sredine ne mogu biti povremene aktivnosti – one moraju biti sistemske i planske. Upravo zato Grad Vršac kontinuirano ulaže značajna sredstva u ovaj sektor i u saradnji sa državnim, pokrajinskim i međunarodnim partnerima sprovodi konkretne mere koje daju rezultate. Naše javno komunalno preduzeće, kroz organizacionu jedinicu ‘Zelenilo’, svake godine realizuje brojne akcije pošumljavanja. Podsećam da smo slične aktivnosti već sprovodili, između ostalog, i na Međunarodnom putu ka Rumuniji. Ovaj lokalitet izabran je upravo zato što je reč o području sa najmanjom pošumljenošću, što dodatno potvrđuje da sredstvima upravljamo odgovorno i tamo gde su ona najpotrebnija. Grad Vršac dosledno prati sve zakonske propise u oblasti zaštite životne sredine i ispunjava sve obaveze, ali naš cilj je da idemo i korak dalje, da kroz ovakve projekte stvaramo održivije i kvalitetnije okruženje za sve naše sugrađane“, rekla je Gradonačelnica Vršca Dragana Mitrović.
Projekat se realizuje u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, uz podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, a sprovodi ga Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom, uz dodatnu podršku vlada Švedske, Švajcarske i Republike Srbije.
Zelena agenda za Zapadni Balkan predstavlja strategiju regionalnog razvoja usmerenu na odgovor na izazove klimatskih promena i zelene tranzicije, sa ciljem usklađivanja propisa u oblasti životne sredine sa standardima Evropske unije. Zasnovana je na Evropskom zelenom dogovoru i pratećem Ekonomsko-investicionom planu za Zapadni Balkan.
Ukupna donacija Evropske unije za projekat iznosi 7.2 miliona evra, dok su dodatna sredstva obezbedile vlade Švajcarske (7.1 milion dolara), Švedske (1.58 miliona dolara) i Republike Srbije (0.8 miliona dolara).
Jedan od ključnih principa Zelene agende je da tranzicija ka klimatskoj neutralnosti mora biti socijalno pravedna i inkluzivna. Zato su projektne aktivnosti osmišljene tako da obezbede ravnomernu raspodelu koristi i troškova zelene tranzicije, uz aktivno uključivanje različitih društvenih grupa.
Cilj projekta je da doprinese efikasnoj, inkluzivnoj i održivoj primeni Zelene agende u Srbiji kroz unapređenje strateškog i zakonodavnog okvira, sufinansiranje inovativnih pilot-projekata i mobilizaciju dodatnih finansijskih sredstava za njihovo širenje.
Fokus je na dekarbonizaciji privrede, smanjenju zagađenja životne sredine, zaštiti biodiverziteta i unapređenju održivog razvoja, u skladu sa ciljevima Pariskog sporazuma i prioritetima Zelene agende za Zapadni Balkan.
