Mešoviti hor Muzičke škole „Josif Marinković“ iz Vršca, sa solistima Ljubomirom Popovićem, tenorom i Darkom Manićem, basom, predstavio se na nedavno održanim „57. Mokranjčevim danima“ u Negotinu.
Vrščanke i Vrščani, u negotinskom Sabornom hramu Svete Trojice, predstavili su se Liturgijom Svetog Jovana Zlatoustog, koju je komponovao Karel Napravnjika, jedan od najznačajnijih horovođa Vršačkog srpskog crkveno pevačkog društva, a pod čijom je upravom ovo društvo, pre jednog veka, uveličalo ceremoniju prenosa zemnih ostataka Stevana Mokranjca iz Skoplja u Beograd, kada su izveli Mokranjčevu „Jednu dragu“, koja je tada naišla na najlepše kritike i pohvalu javnosti.
Delo Karela Napravnjika poslednjih godina intenzivno istražuje i Tatjana Gerdec Mrđa, direktorka, profesor solfeđa, teorije muzike, hora i korepetitor u Muzičkoj školi „Josif Marinković“, čiji je Mešoviti hor i osnovan kako bi izveo Liturgiju Svetog Jovana Zlatoustog.
„U Maloj crkvi u Vršcu postoji nesistematizovana građa Vršačkog srpskog crkveno pevačkog društva gde sam ja slučajno pronašla tri knjige njegovih dnevničkih beležaka i samim tim me je mnogo privuklo kakav je on imao pristup prema ne samo našoj horskoj muzici, već i prema načinu razvijanja kulturnog života i kako se, između ostalog, neguje publika, kako se edukuju horski pevači, kako se vrši muzička pismenost. Karel Napravnjik je nastavio muzičku misiju koju su radili svi češki muzičari koji su dolazili u naše krajeve“, kaže Tatjana Gerdec Mrđa, koja je dobar deo građe dobila i od porodice kompozitora.
Liturgija Svetog Jovana Zlatoustog, delo koje je nastajalo od 1913. godine i koje je prvi put objavljeno 1927. godine, retko se izvodi u svojoj celini, pa je izvođenje u Negotinu bila i premijera ovog dela na ovim prostorima. Napravnjikova Liturgija, ističe dirigentica, definitivno je „uzbudljiva jer se razlikuje od svih dosadašnjih“.
„On je jako puno radio na izučavanju naše pravoslavne muzike i samim tim uveo je 1913. godine i prvi istorijski duhovni koncert po ugledu na rusku školu. U jednoj od svezaka postoje i zapisi gde je on prepisivao Mokranjca, a u Matici srpskoj postoji i pismo u kojem je rekao da je njega 1912. kad je došao u Vršac osim Vrščana i Hora privukao ga je i Stanković, ali ustvari Mokranjac, koji je za njega besmrtan“, dodaje Tatjana Gerdec Mrđa.
