Kada sam prvi put čuo priču o beskorisnom mravu, kojeg su njegovi saplemenici iz malene, nebitne grupice, ni krivog ni dužnog proglasili za junaka da bi prikrili poraz i tuđe žrtvovanje zarad ostvarenja njihovih ciljeva, ni sanjao nisam da ću tu priču doživeti u političkom životu Južnog Banata.
Priča ide ovako…
Bila jednom jedna mala, nebitna, izolovana zajednica mrava. Za razliku od svih drugih, bila je puna bučnih, mrzovoljnih, pokvarenih i agresivnih neradnika, kojima su pakost i sujeta bile dominantne osobine. Po ceo dan visili su na društvenim mrežama, hejtovali, lagali, omalovažavali sva druga živa bića, pretvarajući se da su onakvi, kakvi nikada neće biti. Među njima, živeo je najnebitniji mrav Bojkot. Može se reći da je bio mrav sa posebim potrebama.
S obzirom da su bili neradnici, tako su i plodovi njihovog rada bili minimalni, pa je zavladala velika glad. Tako gladni i umišljeni, a kvarni, ubediše sve oko sebe da treba da krenu u lov. A lažna veličina, u koju su sami sebe proizveli, tražila je i ogroman plen.
Nedaleko od njihovog mravinjaka, utabanom stazom, prolazio je miroljubivi slon. Redak i veličanstven primerak svoje vrste. Uprkos ogromnoj snazi i veličini, nikada nije pokazivao da je iznad drugih životinja, nikada ih nije ugrožavao, omalovažavao, niti se pravio bitan. Imao je svoj put, svoju stazu mira.
Besni mravi jurnuše na njega. Slon ih je, u prvi mah, puštao da se penju. Znao je da mu ne predstavljaju nikakvu opasnost. Besno su ga grizli, razjareno su vrištali, takmičeći se međusobno u mržnji, nasilju i agresiji. Slon se nije obazirao. Iz njegove perspektive, to su bile malene živuljkice, bez ikakve šanse da mu na bilo koji način naude.
U jednom trenutku, zbog vrućine, krenuo je ka obližnjem jezeru. Ušao je u vodu, pola mrava se spaslo, pola se podavilo. Ali, negde sakriven, pretekao je najnebitniji mrav Bojkot. Slon je otišao svojim putem, a Bojkot se našao sam, na drugoj strani jezera.
Preživeli mravi oplakivaše krvave košulje preminulih. Ali, ni među živima, ni među mrtvima, nije bilo Bojkota. Najpokvareniji smisliše da je Bojkot opstao u „strahovitoj borbi, na život i smrt“ i počeše od tupana i glupana da prave junaka i legendu.
Posle nekoliko nedelja, Bojkot se pojavio u mravinjaku. Iznemogao, slomljen, obesmišljenog pogleda, skoro da nije pokazivao znake života. Sjatiše se nebitni mravi oko njega. Najpokvareniji među njima počeše da uzvikuju „Bojkot je pojeo slona, Bojkot je pojeo slona“.
Najnebitniji i najtupaviji mrav pokušao je da objasni da je živ zbog čudnog spleta okolnosti i da je slon nastavio svojim putem, bez da ga je i primetio. Međutim, kvarnjacima to nikako nije odgovaralo, jer bi takva priča totalno upropastila njihovu propagandu o lažnim veličinama, gramzivošću i žrtvovanju mnogih zarad nemogućih ciljeva pojedinaca, pa povikaše: „Lažeš, Bojkote, masni su ti zubi…“.
I tako Bojkot, najnebitniji, najtupaviji i najglupaviji mrav, postade junak lažnih veličina, u jednoj maloj, nebitnoj, izolovanoj zajednici mrava, prepunoj bučnih, mrzovoljnih, pokvarenih i agresivnih neradnika, kojima su pakost i sujeta bile dominantne osobine.
Autor: Aleksandar Čupić
