Saznao sam da je inspekcija počela dolaziti u “Vazduhoplovnu akademiju“ gotovo svake nedelje, da trkeljišu sve papire i da se Cvijović jako unervozio. Nevenki Miličić je morao da vrati sedam oduzetih časova, a inspekcija mu je čak naložila da joj se javno izvini na Nastavničkom veću, što je ipak izbegao da učini, piše u ličnoj ispovesti Svetislav Pušonjić, daleke 2015. godine.
Njegovu priču, koja je neverovatno obimna i prepuna činjenica, bitnih da se sagleda način „stolovanja“ Gorana Cvijovića, Sonje Božić i drugih Cvijovićevih „kadrova“ nad Vazduhoplovnom akademijom kao ličnom imovinom, prenosićemo Vam kroz 17 nastavaka. Ovo je 15. deo.
Nekako je odolevao i njihovim pritiscima da mene vrati na posao, iako oni nisu popuštali. Tek tada sam saznao i da je bibliotekarka Nada Zeljić otišla u penziju istog dana kada sam ja dobio otkaz, ali da je Cvijović o tome namerno ćutao kako na upražnjeno mesto ne bih došao ja, kao najbliži po struci, već profesor fizike Branka Carić. Dakle, mene je dve godine zamajavao sa mestom “drugog bibliotekara“, za koje je tobož tražio odobrenje od Ministarstva, a zapravo je ono već postojeće čuvao za profesora fizike.
– Izgleda da ga je Milenković opasno nagazio! – javio mi se telefonom jedan kolega. – Uh kad bi izbacili džukelu, pa da tebe izaberemo za direktora ako te vrate! O Miloradu Milenkoviću – bivšem direktoru Filološke gimnazije – saznao sam da je čovek od reda i zakona i jedan od retkih valjanih i nepotkupljivih ljudi u Ministarstvu. Poznanici koji su radili u Filološkoj gimnaziji govorili su mi da je pritom i iskren rodoljub, koji je u kancelariji držao slike istaknutih Srba (među njima i Draže Mihajlovića).
No, baš kada se “Vazduhoplovna akademija“ našla izložena najžešćem pritisku Milenkovićevih inspektora, desilo se nešto neočekivano – Milenković je iznenada smenjen sa položaja pomoćnika ministra i pritisci na “Vazduhoplovnu akademiju“ su odjednom splasli. Odmah sam pomislio da se Cvijović verovatno požalio nekome u vladajućoj stranci, da je taj neko okrenuo ministra prosvete i naložio mu da smeni suviše revnosnog pomoćnika. Podudarnost u događajima je suviše očigledna da bi bila slučajna. I sada kada se rešio nepoćudnika u školi i van nje, Goran Cvijović je mogao da krene punom parom napred.
Pomoćnu zgradu u dvorištu “Vazduhoplovne akademije“ pretvorio je u Centar za obuku vazduhoplovnog osoblja (COVO), privatnu firmu nedefinisane vlasničke strukture. Pored kurseva za izdavanje JAA-licenci zaposlenima čitavog regiona (licenca se po novim evropskim standardima mora obnavljati svake godine, a aerodromi je plaćaju oko 1.000 eura po zaposlenom), COVO je od skora proširio delatnost i na teorijsku obuku za pilotske kurseve, u sledećim kategorijama:
– Kurs za pilota aviona (PPL) ili rekreativno letenje – Kurs za profesionalnog pilota sa instrumentalnim ovlašćenjem (CPL/IR), najduži kurs sa kompletnom obukom za profesionalnog pilota – Kurs za instruktora letenja dostupan samo za kandidate sa pilotskom dozvolom – Modularni kurs za instrumentalno ovlašćenje na jednomotornom avionu (IR SE) – Modularni kurs za instrumentalno ovlašćenje na višemotornom avionu (IR ME) – Modularni kurs za dozvolu saobraćajnog pilota kao poslednji korak u obuci za pilotiranje transportnih letelica – Ovlašćenje za klasu jednomotornih klipnih aviona – Ovlašćenje za klasu višemotornih klipnih aviona – Ovlašćenje za tip PA-31T – Ovlašćenje za noćno letenje
Prema rečima upućenih profesora, pobrojani kursevi se plaćaju od tri hiljade eura pa naviše. Na sajtu B92 je 27.10. 2008. objavljen intervju sa Milanom Mokovićem, direktorom Direktorata civilnog vazduhoplovstva. Moković se novinarima pohvalio rastućim prihodima od preleta aviona preko teritorije Srbije, ne rekavši koliki su, ali istučući kako se oni navodno koriste “za modernizaciju opreme i povećanje nivoa sigurnosti i bezbednosti avio-saobraćaja“.
Rekavši kako su “zajedničke vazduhoplovne vlasti Evrope (JAA) izabrale Beograd za regionalni centar za obuku vazduhoplovnog kadra u ovom delu Evrope“, Moković je dodao “da će uskoro i licence koje Direktorat izdaje centrima za održavanje vazduhoplova i proizvodnju avio-delova biti izjednačene sa evropskim, kao što su i pilotske, mehaničarske i dozvole školskih centara za obuku vazduhoplovnog osoblja“.
Iako Moković nigde ne pominje “Vazduhoplovnu akademiju“ (“da se Vlasi ne dosete“), jasno je da iza Gorana Cvijovića ne stoji samo on, nego ekipa veoma uticajnih ljudi u državi s kojima se Cvijović “tali“ u zajedničkom poslu. Cilj tog posla je da se srpsko civilno vazduhoplovstvo monopoliše, kako bi se njegovi veliki prihodi slivali na njihove privatne račune.
Nastaviće se…
Očekujemo od nadležnih organa da, u okviru velike akcije borbe protiv korupcije, provere i naše navode o zloupotrebama bivšeg direktora Vazduhoplovne agencije Gorana Cvijovića, njegove „partnerke“ Sonje Božić i svih drugih odgovornih lica:
