Da o načinu ishrane nedovoljno brinu, priznaje 36% građana Srbije, a njih 43% se žali na lošu probavu, gorušicu i druge probavne tegobe, upozorava Zdravstveno istraživanje kompanije Štada koje je obuhvatilo preko 30.000 ispitanika u 15 zemalja, među kojima je i Srbija.
Sezona slava je u toku, a uskoro stižu i novogodišnji i božićni praznici. Bogata trpeza sa obiljem ukusa, boja, mirisa, donosi radost, ali obilniji i kaloričniji obroci mogu izazvati niz zdravstvenih tegoba i pokvariti praznično raspoloženje. Zato je važno da imamo meru jer naš stomak ne oprašta uvek preterivanje, posebno kada je u pitanju masna i začinjena hrana.
U tom smislu upozorava i Štadino Zdravstveno istraživanje za 2022. godinu. Iako skoro 3/4 Evropljana svoje navike u odnosu na hranu i piće ocenjuju kao zdrave, u isto vreme njih 46 % se žali na digestivne tegobe. Loše varenje i gorušica najviše muče Poljake 45% i građane Srbije 43%, ali i Špance 41%, dok ozbiljne hronične probleme sa probavnim sistemom prijavljuje 4% Evropljana i 3% građana Srbije
Žene osetljivije na digestivne tegobe
Rezultati Štadinog Zdravstvenog izveštaja ukazuju da su žene, širom Evrope, osetljivije na probleme sa probavom. Čak 50% ispitanica je istaklo da konstantno moraju voditi računa o vrsti i količini hrane koju konzumiraju, kako bi izbegle mučninu, nadimanje, povraćanje, probleme sa gasovima, te pojavu slabijih ili jačih bolova u stomaku.
Zdrava ishrana sve više IN kod građana Srbije
O zdravoj ishrani najviše brinu Italijani 87% Holanđani 84% i Francuzi 83%.
Da se tokom poslednjih 12 meseci hrane zdravije, ističe i 48% Srba i 50% Španaca što je iznad Evropskog proseka od 40%. O poboljšanju ishrane, znatno manje brinu Britanci 30% i Belgijanci 31%.
U isto vreme 36% ispitanika u Srbiji, priznaje da su im navike po pitanju hrane i pića nezdrave, što je znatno iznad Evropskog proseka od 19%.
Šta misle o probioticima?
Jedan od načina da se reše probavne tegobe su svakako probiotici.
Da su probiotici veoma korisni i da ih je dobro uzimati misli čak 55% građana Srbije, što je znatno iznad evropskog proseka koji iznosi 37%. Štadino istraživanje pokazuje i da su širom Evrope probioticima više sklone žene 42% i mladi starosne dobi između 25 i 34 godine, njih 44%.
U delotvornost probiotika ima sumnju 34% Evropljana, a da probiotici uopšte nisu potrebni smatra 16% Holanđana, 10% Nemaca, 9% Belgijanaca i 5% građana Srbije.
