Izvanredan set statua koje predstavljaju Četiri godišnja doba sa njihovim karakteristika, koje je izradila nemačka firma Villeroy & Boch u svojoj fabrici u Mercigu, nekada su krasile Gradski park, a sada se čuvaju u Gradskom muzeju u Vršcu.
Proizvodile su se u periodu od 1879. do kasnih 1920.-ih godina. Nije bilo neobično da njihovi proizvodi ne budu obeleženi. Kalupi su uništeni tokom Drugog svetskog rata.
Neoklasične statue i skulpture su se prvi put pojavile u drugoj polovini 1700-ih i predstavljale su reakcionarni stil koji je želeo da se oslobodi nekih raskalašnih elemenata dizajna prethodnog rokoko stila.
Inspirisani arheološkim otkrićima u Pompeji i Herkulaneumu, i oživljavanjem arhitekture, neoklasični vajari su odbacili neozbiljnu lepotu rokokoa u korist reda i jasnoće povezane sa grčkom umetnošću i njenom mlađom rimskom umetnošću.
Skulpture su definisane svojom simetrijom, od prirodne veličine do monumentalnih razmera i ozbiljnom tematikom. Teme neoklasičnih skulptura kretale su se od mitoloških likova preko heroja prošlosti do velikih savremenih ličnosti.
Četiri skulpture su slične po veličini, boji i stilu. Stoje u blagom kontrapostu ( odnosi se na nesimetričan položaj ljudskog tela u stojećem stavu, u kome čovek ili žena stoji oslonjen težinom na jednu nogu, dok je druga slobodna i blago savijena u kolenu).
Četiri godišnja doba su antički ukrasni motiv. Obično je svako godišnje doba predstavljeno kao alegorijska figura koja nosi tradicionalne ikonografske simbole.
Stari Grci su godišnja doba obično predstavljali kao sladostrasne boginje poznate kao Hore. One su osiguravale pravilni dolazak godišnjih doba i time održavale red u prirodi. Ova slika je preneta u neoklasičnu umetnost i kasnije je postala posebno popularna kao baštenska skulptura.
Boginja proleća je uvek u prisustvu svežih cvetova. Boginje leta i jeseni drže požnjevenu pšenicu i plodove sezone. Leto drži snop pšenice i nosi platnenu traku za glavu da ilustruje trud i proizvod žetve pšenice, koja se obavlja leti. Jesen je sezona u kojoj većina plodova sazreva. Pošto se grožđe bere u jesen, u jesen se pravi i vino. Na ovo aludira pehar. Boginja zime ne drži plodove i pokušava da se ugreje od hladnoće.
Mit o tome kako su nastala četiri godišnja doba je povezan sa Demetrom, grčkom mitološkom boginjom žetve. Ona je blagoslovila zemlju i starala se da svi imaju veliku žetvu.
Međutim, da li će berba biti dobra ili ne, u velikoj meri je zavisilo od njenog raspoloženja. Nakon pretrpljenog najvećeg bola u njenom životu, otmice lepe kćerke Persefone nastala su četiri godišnja doba. Ovim mitom stari Grci su objašnjavali promenu godišnjih doba, večni ciklus smrti i ponovnog rađanja prirode.
Persefonu je oteo Had, bog podzemlja, da mu bude žena. Ovaj čin je stvorio mnogo sukoba među bogovima i velike teškoće ljudima. Demetrina tuga zahvatila je svako živo biće i dovela do gladi koja je trajala punu godinu. Zevs je smislio kompromis sa Hadom da vrati Persefonu Demetri.
Provela bi šest meseci sa Hadom – godišnja doba jeseni i zime, tokom kojih je Demetra bila tužna i ostavljala zemlju da propada. To su bili meseci kada zemlja nije plodna i ne daje useve. Kada je Persefona otišla na Olimp da bude sa svojom majkom – u proleće i leto – svet je ponovo postao plodan i obezbedio obilne žetve.
