U živopisnom mestu Straža, 4. maja 2025. godine, održano je četvrto izdanje Dečijeg festivala proleća „Čežnja za prolećem, čežnja za Emineskuom“, manifestacije koja je ponovo okupila više od 400 dece iz svih krajeva Vojvodine gde živi rumunska zajednica, kao i goste iz same Rumunije, čime je festival dobio i međunarodni karakter.
Mališani uzrasta od 5 do 18 godina, koji pohađaju nastavu na rumunskom jeziku, takmičili su se u četiri kategorije:
1. Tradicija, običaji i folklor
2. Horovi i vokalne grupe
3. Vokalni solisti
4. Poezija
Svečano otvaranje festivala obeležio je govor predsednika Udruženja Slobodni Rumuni Srbije, dr Dorinela Stana, koji je naglasio značaj očuvanja jezika, kulture i identiteta kroz umetnost i zajedništvo. Festival je održan u organizaciji Udruženja Slobodni Rumuni Srbije, u saradnji sa KUD-om „Mihaj Eminesku“ iz Straže i Generalnim konzulatom Rumunije u Vršcu.
Ovogodišnje izdanje obogatili su nastupi ansambala iz Rumunije, čime je stvoren istinski kulturni most između dece sa obe strane granice. Ponos festivala bila je raznovrsnost programa, bogatstvo narodnih nošnji, autentičnost pesama, kao i iskrena emocija koju su mali učesnici preneli kroz stihove i melodije.
Rad svakog izvođača pažljivo je pratio stručni žiri sastavljen od sedam uglednih ličnosti iz sveta kulture, muzike i pozorišta iz Srbije i Rumunije. Predsednica žirija bila je istaknuta univerzitetska profesorka dr Virdžinija Popović iz Novog Sada, dok je koordinaciju festivala s ljubavlju i stručnošću vodila prof. Natalija Stan.
Veliki trofej festivala po drugi put osvojio je KUD „Mihaj Eminesku“ iz Straže, kao i deca koja pohađaju nastavu na rumunskom jeziku sa elementima nacionalne kulture iz Kovina, pod vođstvom prof. Ane Albu Savić.
U okviru pratećeg programa, posetioci su mogli da uživaju u izložbi umetničkih radova Viorela Nikolajevića iz Straže, kao i u rukotvorinama i specijalitetima na štandovima Udruženja žena iz Straže, Vlajkovca, Mesića i Kuštilja.
Festival „Čežnja za prolećem, čežnja za Emineskuom“ još jednom je potvrdio svoj značaj kao svetionik očuvanja rumunske kulture u Srbiji, kao i mesto susreta talenata, tradicije i prijateljstva.
Više fotografija možete pogledati klikom OVDE.
