Prošao je školski raspust. Od inspekcije nisam dobio nikakav odgovor. Od Ministarstva takođe. Krajem avgusta je održana sednica Nastavničkog veća pred početak nove školske godine. Znao sam da od prvog septembra više neću raditi u školi, ali sam na tu sednicu ipak otišao, piše u ličnoj ispovesti Svetislav Pušonjić, daleke 2015. godine.
Njegovu priču, koja je neverovatno obimna i prepuna činjenica, bitnih da se sagleda način „stolovanja“ Gorana Cvijovića, Sonje Božić i drugih Cvijovićevih „kadrova“ nad Vazduhoplovnom akademijom kao ličnom imovinom, prenosićemo Vam kroz 17 nastavaka. Ovo je 12. deo.
Prisutni su bili svi profesori, za glavnim stolom u zbornici sedeo je Cvijović sa obe zamenice.
Kada sam ušao i zauzeo mesto, Sonja Božić me prostreli pogledom punim neskrivene mržnje. Shvatio sam da nije bezrazložan i da se nešto dogodilo. Pošto se okončao razgovor oko uobičajenih tačaka dnevnog reda, usledila je tačka “razno“. Cvijović se nakašljao, obrisao oznojeno čelo i izvukao zahevtane papire.
– Želim da vas upoznam sa dopisom Ministarstvu prosvete u vezi sa “kršenjem zakona i samovoljnim postupanjem direktora Gorana Cvijovića i njegovih zamenika Branke Mitić i Sonje Božić“… Citirane reči je pročitao sa ironičnim naglašavanjem. Zbornicom se oteo potmuli uzdah iznenađenja. I ja sam bio iznenađen, ali postupkom Ministarstva. Zašto je Cvijoviću dostavilo dopis, umesto da ispita stvar i preduzme adekvatne mere?! – A dopis je sastavio…
– Cvijović napravi pauzu. – … naš kolega Svetislav Pušonjić. Stotinu očiju probodoše me kao strele – jedni iznenađenim, drugi prekornim pogledom. Krv mi zašume u ušima, čuo sam otkucaje sopstvenog srca. – Voleo bih da čujem šta drugi misle o onome što je ovde izneseno… – nastavi Cvijović – …pa bih zamolio kolegu da nam sam pročita ono što je napisao Ministarstvu.
– Ne pada mi na pamet! – izgovorih pošto sam stišao uzbuđenje. – Tu sam napisao sve što sam imao da kažem, pa ne želim da se ponavljam! – U redu, onda ćemo dopis pročitati mi! Branka, izvoli! U zbornici je vladala mrtva tišina.
Branka Mitić je uzela papire i počela da čita: – Mada sam u toku četiri godine rada u “Vazduhoplovnoj akademiji“ bio svedok mnogih nečasnih postupaka članova Uprave i njima bliskih kolega-profesora, uzdržavao sam se od ovakvog obraćanja Ministarstvu iz prostog razloga što sam smatrao pitanjem časti da se sa svojim nedaćama borim sam, a sa druge strane, što sam uprkos brojnim dokazima podlosti i licemerstva, verovao u kakav-takav elementarni moral članova Uprave, koji im ne bi dozvoljavao da čine baš sve što im padne na pamet.
No, pošto je kod dotičnih izostao čak i taj očekivani minimum, bio sam prinuđen na ovakav korak… Reči su odjekivale prostorijom, povremeno prekidane nečijim prezrivim coktanjem na posebno intrigantnim mestima.
– Jer ako Zakon omogućuje da sve ono što radi Goran Cvijović i njegovi najbliži saradnici ima pravno pokriće, ako Zakon omogućuje da njihove svakovrsne manipulacije, gnusne laži, bezbrojne podlosti i licemerstva prolaze nekažnjeno (kao što, na žalost, već godinama prolaze), onda bi se ljudi koji donose ili sprovode Zakon morali zastideti sebe samih… Čitanje je potrajalo petnaestak minuta, dok je temperatura u zbornici rasla. Ljudi su pažljivo slušali i istovremeno gledali u mene.
Branka Mitić nije izostavila ništa – nijednu situaciju u kojoj sam opisivao njihovu pokvarenost, nijednu kvalifikaciju. Štaviše, upravo su naročitim naglašavanjem tih mesta, želeli da pred svima podvuku moju navodnu “sramotu“. Pročitala je čak i završni deo: – Posle svega, neophodno je zapitati se: da li je zakon giljotina kojom će troje beskarakternih ljudi skidati glave učenicima i profesorima koji se ne uklapaju u njihove totalitarne koncepcije, istovremeno ga prenebregavajući kada god im to odgovara, nalazeći načina da čak i najočiglednije izneveravanje zakona pravdaju “zakonom“?
Kao što to čine i ovih dana u vezi sa raspodelama norme i drugim profesorima, gde mnogi primeri potvrđuju kolike je razmere poprimila njihova bahatost i samovolja. Recimo, koleginici Ljilji Rakić, profesoru Mehanike, Goran Cvijović je mrtvo hladno oduzeo polovinu norme da bi njome dopunio normu drugog, njemu milijeg člana kolektiva, iako je Ljilja Rakić već dvadeset godina zaposlena u našoj školi.
Nekim profesorima se oduzimaju predmeti koje su godinama predavali, daju se podobnijim, dok se ovima dodeljuju predmeti koji treba da se ugase zbog uvođenja novih smerova u školi, što će za njih automatski značiti gubitak posla.
Nastaviće se…
Očekujemo od nadležnih organa da, u okviru velike akcije borbe protiv korupcije, provere i naše navode o zloupotrebama bivšeg direktora Vazduhoplovne agencije Gorana Cvijovića, njegove „partnerke“ Sonje Božić i svih drugih odgovornih lica:
