Kada je načelnik Policijske uprave Pančevo Stevan Čigoja za novog koordinatora imenovao smenjenog potpukovnika Jezdimira Račića, među policijskim službenicima u Južnom Banatu nije se postavilo samo pitanje šta će on da radi. Postavilo se pitanje zbog čega baš on.
Po kojim rezultatima? Po kojim akcijama? Po kojim profesionalnim uspesima? To su pitanja na koja do danas nema odgovora.
Ako bi se pravila lista profesionalnih referenci koje preporučuju jednog policijskog rukovodioca za novu funkciju, kod Račića ona teško da bi bila dugačka. Bio je portparol Policijske uprave Pančevo. Učestvovao je u jednom prekograničnom projektu. Ali gde su rezultati koji ga izdvajaju od desetina drugih policijskih starešina?
Malo je onih u službi koji će navesti ozbiljnu operativnu akciju ili bezbednosni uspeh koji se može vezati za njegovo ime. Mnogo je više onih koji će, čim se pomene Jezdimir Račić, prvo pomenuti kontroverze koje ga prate gotovo tokom cele karijere.
Njegovo razrešenje sa mesta načelnika Regionalnog centra granične policije prema Rumuniji mnogi su doživeli kao logičan kraj jednog mandata. Umesto toga, usledilo je novo imenovanje. Ne na niže radno mesto, već na funkciju čija svrha ni danas nije sasvim jasna ni policajcima koji će navodno biti koordinisani.
Šta će koordinirati? Koje će odluke donositi? Koje odgovornosti preuzima? Po čemu je bolji od ostalih načelnika i komandira u Južnom Banatu? Ni na ovo za sada odgovora nema.
Među zaposlenima se već može čuti i ironičan komentar da je MUP dobio prvog eksternog koordinatora za koordinaciju. Funkcija zvuči ozbiljno, ali njene nadležnosti ostaju nepoznate.
U razgovorima među policijskim službenicima ponovo se pominje i akcija „Vlade Divac“ (pored akcije „Kvadratni Poštar“ u Banatskom Karlovcu). Bez obzira na godine koje su prošle, očigledno je da pojedini događaji iz Račićeve karijere nisu zaboravljeni. Ili baš on nekoga podseća na njih?
Zbog svega toga, suštinsko pitanje nije da li Jezdimir Račić poznaje teren Južnog Banata. Poznaju ga i mnogi drugi policajci.
Pitanje je da li je čovek čiju karijeru pre svega prate kontroverze, a ne profesionalni rezultati, zaista bio najbolji izbor za funkciju koja bi trebalo da predstavlja iskustvo, autoritet i ugled.
U vremenu kada građani od policije očekuju profesionalnost i jasne kriterijume napredovanja, ovakva imenovanja ostavljaju utisak da su lične veze i unutrašnji dogovori i dalje važniji od rezultata rada.
Ako je ovo poruka koju Ministarstvo unutrašnjih poslova želi da pošalje svojim službenicima, onda nije problem samo u jednom kadrovskom rešenju. Problem je u kriterijumima po kojima se takva rešenja donose.
