Međunarodni tim istraživača, među kojima je i srpski astrofizičar dr Darko Donevski (38), otkrio je do sada najudaljenije poznato protojato galaksija nastalo u vreme kada je svemir bio veoma mlad – „svega“ 800 miliona godina nakon Velikog praska, piše blic.rs.
Donevski i njegove kolege sa Univerziteta u Tokiju i Univerziteta Kalteh u SAD udružili su se u projekat pod nazivom „SilverRush“ sa ciljem otkrivanja najudaljenije strukture u svemiru, a značajan doprinos otkriću bio je rad koji je naš astrofizičar objavio prošle godine.
Darko rodom iz Vršca završio je fiziku i astronomiju na novosadskom Prirodno-matematičkom fakultetu, postdiplomske studije u Lajdenu (Holandija) i doktorske studije u Marselju (Francuska). Trenutno je postdoktorski stipendista Italijanske svemirske agencije i radi na Institutu SISSA u Trstu koji se bavi naprednim istraživanjima u oblasti prirodnih nauka. Odnedavno kouređuje i vodi prvi naučni radio-podkast na srpskom jeziku.
Otkriće ovog tima privuklo je znatnu pažnju svetske naučne zajednice, a kako za „Blic“ objašnjava Donevski, važno je zbog toga što menja naše dosadašnje razumevanje o tome kako se galaksije grupišu u jata.
- Galaksije evoluiraju, baš kao i sve drugo u prirodi. Jedna od najspektakularnijih etapa ove evolucije je stvaranje ogromnih jata galaksija, koje su najmasivnije strukture u čitavom svemiru i imaju ukupnu masu veću od hiljadu milijardi sunčevih masa! Galaksije su, po toj osobini da se grupišu, nalik pticama koje lete u jatima. Naučnici danas zato pokušavaju da razviju nove metode kako bi te strukture našli i u najdaljem svemiru. To je ključno kako bi proučili fizičke uslove koji su u vasioni vladali neposredno nakon Velikog praska. Na primer, zanima nas da li su tada postojali kompleksni organski molekuli – ističe Donevski, uz napomenu da se ispostavilo da je detekcija takvih grupa daleko teža nego što se čini.
Otkrivanje tih dalekih svetova nije lako, a prema rečima Donevskog, glavni problem je što su ta mlada jata galaksije veoma daleko, i često su od naših očiju sakrivena prašinom načinjenom od sićušnih čestica silikata ugljenika nastalim u svemiru.
- Poseban izazov je predviđanje gde bi jato tako malih i mladih galaksija moglo da postoji u svemiru. Pronaći sistem od 12 galaksija koje interreaguju na malom prostoru u tako dalekom svemiru je i za nas zapanjujući rezultat. Primera radi, „Habl“ teleskop je snimio samo jednu od ovih 12 galaksija u svom redovnom pregledu neba – podseća Donevski.
Za otkriće udaljenih galaksija tim je koristio najprecizniji optički teleskop na Zemlji „Subaru“, koji se nalazi na Havajima. Snimljen je veliki deo južnog neba, a zatim su te mape pretraživane ne bi li se uočilo povećanje gustine, što bi sugerisalo da u datim oblastima možda postoje protojata.
Kako bi zaista potvrdili da je reč o povezanom protojatu, morali su da pronađu način da razumeju da li se oko tih malih, slabomasivnih galaksija nalaze i neki džinovi, skriveni u prašini i upravo se tu kao ključni pokazao prošlogodišnji rad Donevskog gde je koristeći infracrveni svemirski teleskop „Heršel“ sistematski tragao za onim galaksijama koje imaju ekstremnu termalnu emisiju prašine.
- Koristeći taj metod, otkrili smo da se oko našeg protojata nalazi nekoliko prašinastih džinova kakve ne očekujemo u tako ranom svemiru. Slično kao kada pratimo evoluciju čoveka ili evoluciju životinja, otkrivanje ovako mladog protojata nastalog u ranoj fazi svemira je veoma značajno za naše razumevanje njegove evolucije jer poput arheologa, sada postoji alat da se prati razvoj čitave jedne strukture od vremena prošlog do vremena današnjeg – ističe naš sagovornik.
Uloga najmoćnijih antena na zemlji
Kada je reč o planovima za naredni period, tim SilverRush hoće da upotrebi najmoćniji sistem radio-antena na Zemlji, Čileu, kako bi istražili gas u spomenutom protojatu.
- Gas je osnovna hrana galaksija i njegova količina nam govori koliko te mlade galaksije mogu dugo da žive. To će biti prvi sistematski snimak te vrste koji je neka naučna grupa uradila u svetu. Što se mene tiče, ja ću nastaviti da razvijam model koji bi možda mogao da objasni postojanje tih impozantnih struktura – priča nam Donevski.
Autor: Blic.rs, Zlatko Čonkaš
Foto: Fejbuk, Darko Donevski
