Situacija u kojoj smo se svi do sada nalazili, kao što su uslovi vanredne situacije i izolacije, dodatno je uticala na zdravstveno stanje osoba sa hroničnim bolestima poput dijabetesa.
Osobe obolele od dijabetesa su bile posebno osetljive, jer ukoliko bi se zarazile imale su veći rizik da postanu ozbiljno bolesne. Zato je u ovom trenutku važno da se vratimo na osnovne ciljeve lečenja dijabetesa, odnosno da se skrene pažnja na bolju kontrolu bolesti da bi prevenirali nastanak komplikacija.
Šta podrazumeva dobra kontrola dijabetesa?
Dobra kontrola dijabetesa podrazumeva održavanje vrednosti šećera u krvi u granicama ciljnih vrednosti. Tri parametra su važna kada govorimo o dobroj glikemijskoj kontroli:
HbA1c ili glikozilirani hemoglobin koji je pokazatelj prosečnog nivoa glukoze u krvi i daje celokupnu sliku o tome koliki je prosečan nivo glukoze u krvi tokom perioda od oko 3 meseca pre merenja(ciljne vrednosti za većinu pacijenta HbA1c ≤ 7%).
Šećer u krvi našte ili glikemije ujutru našte (na gladno) je jedna od važnih metoda za dijagnozu dijabetesa ali i za procenu kontrole dijabetesa (ciljne vrednosti za većinu pacijenta šećer u krvi našte ≤ 7 mmol/L ).
Postprandijalna glikemija se odnosi na koncentraciju šećera 1-2 sata posle početka obroka (ciljne vrednosti za većinu pacijenta 2h nakon obroka ≤ 9 mmol/L ).
Takođe je jedan od važnih ciljeva izbegavanje pojave niskih vrednosti šećera u krvi odnosno vrednosti ≤ 3,5 mmol/L tj. hipoglikemija , kao i izbegavanje naglih skokova i padova šećera u krvi (varijabilnost glikemije).
Šta je cilj dobre glikemijske kontrole?
Krajnji cilj dobre glikemijske kontrole je prevencija komplikacija. Komplikacije koje se javljaju podrazumevaju mikrovaskularne (retinopatija, neuropatija i nefropatija) i makrovaskularne komplikacije kao što je infarkt miokarda. Poznato je da se sa svakim smanjenjem HbA1c smanjuje i rizik od pojave komplikacija.
Prevencija se postiže ukoliko pacijent sprovodi sledeće mere:
- Redovna kontrola glikemije i održavanje vrednosti u ciljnim opsezima
- Pridržavanje higijensko-dijetetskom režimu koji čine:
a. Zdrava i izbalansirana ishrana
b. Redovna fizička aktivnost - Redovna primena propisanih lekova prema uputstvu lekara
- Kod pacijenata koji imaju i pridružene kardiovaskularne bolesti, važno je i održavanje krvnog pritiska i lipidnog statusa (nivo holesterola i triglicerida) u granicama normale
Za dobru kontrolu je važna i samokontrola šećera u krvi. Kada je potrebno proveravati nivo šećera u krvi?
Evo nekoliko saveta kada provera može da bude poželjna i zašto:
• Kada se probudite, da vidite da li je nivo šećera u krvi pod kontrolom i tokom noći i sna
• 2 sata nakon obroka, da biste znali kako hrana koju unosite utiče na nivo šećera u krvi
• 15 minuta pre i nakon fizičke aktivnosti, da biste videli kako fizička aktivnost utiče na nivo šećera u krvi
• Ukoliko sumnjate na pad šećera u krvi tokom noći, potrebno je izmeriti vrednost u periodu 02-04h i isključiti mogućnost noćne hipoglikemije, koja može biti opasna.
Važno je da se prate vrednosti šećera u krvi kako bi mogli da pratite šta dovodi do njihovog skoka ili pada.
Koji su saveti za efikasno sprovođenje higijensko dijetetskog režima?
Praćenje i redukcija telesne mase su jako bitni za osobe sa dijabetesom koje su gojazne. Postoje jasni dokazi da konzistentno sniženje telesne mase utiče na dobru glikoregulaciju i sprečavanje komplikacija kod osoba sa tipom 1 i tipom 2 dijabetesa. Za mnoge gojazne osobe sa tipom 2 dijabetesa sniženje telesne mase za 5% dovodi do bolje glikemijske kontrole, krvnog pritiska i lipidnog statusa, i što je veći gubitak telesne mase bolji su rezultati.
Jedan od saveta kako dugoročno uticati na telesnu masu je ishrana prema kontroli kalorijskog unosa. Za većinu žena režim ishrane po principu unosa 1200-1500 kcal/dan, a za muškarce 1500-1800 kcal/dan može dugoročno dovesti do gubitka i održanja telesne mase.
Šta treba da znamo ukoliko je pacijent na insulinu?
Kod dijabetesa tip 1 koji pogađa ~10% osoba sa dijabetesom, osim higijensko-dijetetskog režima, jedina terapija je insulinska supstituciona terapija. Kod ovih osoba uz adekvatnu insulinsku terapiji neophodno je naglasiti da je optimalni opseg nivoa glukoze u krvi od 6 do 10mmol/l. Savet koji se lako pamti: sve vrednosti šećera u krvi moraju biti jednocifrene.
Kod dijabetesa tip 2, koji pogađa mnogo veću populaciju (~90% obolelih), u osnovi se nalaz nalaze dva poremećaja: insulinska rezistencija i nedovoljna sekrecija insulina. Zato, pored higijensko-dijetetskog režima, postoji mnogo različitih terapijskih opcija.
Kako bolest odmiče, najvećem broju pacijenata bude potreban insulin koji jedini može održavati pacijenta u granicama dobre kontrole.
Insulinska terapija je najefikasnija na duže staze i najviše odgovara fiziološkim potrebama. Sa modernom insulinskom terapijom smanjuje se broj neželjenih reakcija poput hipoglikemija i moguće postići ciljne vrednosti i ostvariti dobru kontrolu dijabetesa.
Koji bi bili saveti za pripremu pacijenata kada budu došli na prvu narednu kontrolu?
Važno je da pacijenti dođu pripremljeni da pored svoje terapije i doza koje trenutno primaju imaju i zabeležene vrednosti šećera u krvi o kojima smo govorili, glikemiju našte i postparndijalne glikemije, da naglase ukoliko su imali simptome hipoglikemija. Takođe bilo bi dobro da imaju poslednji rezultat vrednosti glikoziliranog hemoglobina, koji je pokazatelj prosečnog nivoa glukoze u krvi.
Svakako kao i do sada postoji opcija da kontaktiraju i svog izabranog lekara za savet i radi konsultacije vezano za dalju kontrolu bolesti i šta je sve potrebno pripremiti za sledeću kontrolu.
Autorski tekst dr Sperance Guculj, endokrinologa u Opštoj bolnici Vršac
