Vašingtonska provladina organizacija Fridom haus nije podlegla pritiscima dela opozicije u Srbiji zato što u svom izveštaju o Srbiji protežira jednoumlje. Fridom haus je čak i nevernim tomama nedvosmisleno objasnila ko stoji iza opozicije i njihove politike nasilja i mržnje.
Fridom haus u svom ovogodišnjem izveštaju osuđuje činjenicu da u Srbiji postoje mediji koji pišu pozitivno o aktuelnoj vlasti. Pritom, ignoriše činjenicu da je većina medija kritički nastrojena prema vlasti. Najvažnije, Fridom haus je zaboravio da saopšti izvore finansiranja medija koje oni ocenjuju „slobodnim“.
Svedoci smo da finansijski tokovi iz mnogih „slobodnih i demokratskih“ država dosežu i do medija u Srbiji, pa pitamo:
Ko su vlasnici ovih „slobodnih“ medija, od koga su „slobodni“ i jesu li „slobodni“ BIRN, CINS, KRIK, NA Beta, FoNet, Cenzolovka, TV N1, TV Nova S, Danas, nova.rs, direktno.rs… ili strukovna udruženja poput NUNS i NDNV, čiji su članovi novinari ovih medija… spisku nema kraja, u sred diktature u Srbiji, koju ovi „slobodni“ mediji potenciraju.
Evo kako je bilo u vreme dok su vlasnici „slobodnih“ medija bili vlast
Autorska agencija, preduzeće u kojem je suvlasnik bio premijer Mirko Cvetković, potpisivala je ugovore sa medijima u kojima je država imala većinsko vlasništvo.
Direktori i glavni i odgovorni urednici ovih medija prvo su većinu novinara slali u tehnološki višak i od njih pravili honorarne saradnike, a potom su ih uslovljavali da saradnju mogu da nastave samo ako pristanu da potpišu pojedinačne ugovore sa Autorskom agencijom Mirka Cvetkovića.
Tada su novinari u Srbiji srozani na najniže grane. Nisu radili za medije, nego za Mirka Cvetkovića. Njegova agencija je procenjivala ko od novinara koliko vredi i koliko mu života treba dozvoliti.
U isto vreme, četiri najznačajnije kompanije u vlasništvu tada gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa (Multicom Group, Direct media, Emotion i Ovation) ostvarile su prihod od više od 620 miliona evra, tako što su imale apsolutni monopol na medijskom tržištu, od kablovskih kanala, javnog servisa, proizvodnje programa, kupovine programa, kupovine i prodaje sekundi, marketinškog prostora u štampanim i internet izdanjima…do prvih rijalitija. Ko nije radio sa njima, mogao je odmah da stavi ključ u bravu.
Fridom haus je tada hvalio „medijske slobode“ i „demokratiju“ u Srbiji, jer su njima dobro znane inostrane firme dobijale srpske gigante za jedan dolar, kako bi u njima uništavale oružje Vojske Srbije. Ostale firme su „demokrate“ privatizovale same. Međusobno.
